Zamislite da uz bezbroj ovakvih ljudskih sudbina neki ljudi zele rat. Nikada necu shvatiti neke ljude. Ja nikada necu zaboraviti kada sam svog nepokretnog djeda
vozio u kolicima ili gradjevinskim tackama kako god hocete, dok pucaju granate i fijucu meci, kisa lije a on mi kaze, ostavi me ja sam star. Trebam li ista vise napisati.
Prikaži još ↓
Gost_Gost
02.2.2017.
Odustani
Tužno i pretužno, a tek kad se to doživi. Ni moja mene ne prepoznaje:(
psilaju
02.2.2017.
Odustani
Tužna priča, ali divan sin.
he
hercegovka1974
03.2.2017.
Odustani
Mozda je mama zaboravila tko je sin,ali sin nije zaboravio tko je mama <3
Big_Daddy 👊😎
02.2.2017.
Odustani
Da nisam doživio na svojoj koži nebi vjerovao koliko to boli tak da eto...........
tajnamoja
02.2.2017.
Odustani
Ni moja mama ponekad ne prepoznaje mene..dogadaje..rijeci se ne moze sjetiti..mislim da pocinje demencija..tuzno.
Dk
Deaktivirani korisnik
02.2.2017.
Odustani
teško i tužno
no
nogometas05
03.2.2017.
Odustani
Ovo je jako tužno, moj djed koji je prvi umro 1992 me jako volio, bio sam malen ali ga se sjecam, poznavao nas je sve i prepoznavao iako je bio skoro slijep, do
k su granate pljustale svuda oko nas nikad ga nismo napustili, kao sto ovaj decko ne napusta svoju tesko bolesnu majku, svaka mu cast! Drugi djed koji je umro prije 5 mjeseci bio je okej u glavi ali je obolio na noge i postao nepokretan, smjestili smo ga u dom, nakon 14 dana zahvatila ga je toliko teska demencija da je to bilo strasno, znao je tko smo ali je toliko lutao mislima i radio stvari koje nikad ne bi da smo svi bili skupa u šoku, na kraju nas je nekad poznao a nekad nije, jako jako tuzno...demecija-nedaj Boze nikome...
Prikaži još ↓
Dk
Deaktivirani korisnik
03.2.2017.
Odustani
Morali ste ici tako daleko da slozite pricu,ima toga nazalost i kod nas i mislim obitelj koju to pogodi pati za popizdit,ne samo da ga ne pozna ,nego nece znati
ni kad jede ,spava, obavlja potrebu,kad je dan ,kad noc
sveskupa ogroman teret i zalost svaki dan
Prikaži još ↓
Dk
Deaktivirani korisnik
03.2.2017.
Odustani
Tužno je to..a po obitelj i bliske ljude teško za podnijeti..nekada se tješim,kada razmišljam o pogođenima..kome je teže...?Želim vjerovati u to,da je oboljelim
a možda na neki način omogućeno koliko-toliko ,biti u nekom "filmu"..i da gledaju sve iz nekog drugog kuta..svijet pun nekih šarenih leptirića..na silu odstranjenih briga..teškoća..i da su pod nekim zvonom..ali žive..i nitko od nas ne zna jel im možda ponekad dostatno..ili ne..a znam..vjerojatno i nije baš tako ...ali živi su..ipak su još tu..😕
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .