Tužno je to..a po obitelj i bliske ljude teško za podnijeti..nekada se tješim,kada razmišljam o pogođenima..kome je teže...?Želim vjerovati u to,da je oboljelima možda na neki način omogućeno koliko-toliko ,biti u nekom "filmu"..i da gledaju sve iz nekog drugog kuta..svijet pun nekih šarenih leptirića..na silu odstranjenih briga..teškoća..i da su pod nekim zvonom..ali žive..i nitko od nas ne zna jel im možda ponekad dostatno..ili ne..a znam..vjerojatno i nije baš tako ...ali živi su..ipak su još tu..😕
Dk
Deaktivirani korisnik
03.2.2017.
Odustani
Često razmišljam o tome. Da li je bilo lakše mami koja je bila izgubljena u prostoru i vremenu, ili tati koji je bio bolestan i bistar do samog kraja. Strašno
mi je bilo oboje, ne znam.
Prikaži još ↓
Dk
Deaktivirani korisnik
03.2.2017.
Odustani
Razumijem te..imala sam slične dileme...Mama je otišla brzo a i tata..no neki su tu..i nisu tu..ponekads izgledaju sretno..samo su nas zaboravili..
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .