Na ovakvim portalima uvijek mogu pročitati isto " ja nikada ne vičem, samo razgovori, nikada po guzi " Dobro, zar su samo moja djeca takva da se zbilja teško no
sim s njihovim ponašanjem? Imam dvoje djece, razlika je godinu i pol dana između njih. To su takva djeca da samo što ne vise s lustera koliko su živi. Ja za njima ne mogu načistiti koji oni nered naprave. Glavna zabava je mlađem otvaranje elemenata i vađenje sve iz njih van. A kako se tek potuku!! Već sada. Muž je stalno na terenu tako da sam ja konstantno s njima. Oni mene psihički izmore da se osjećam totalno iscjeđeno. A najgore je kada počnu vikati,ili bolje reći urlati.Stariji je u fazi kada je sve ne, mlađi ima ispade bijesa ako mu uzmem nešto što nije za igru, npr. vilicu koju stalno vadi iz ladica i ostali jedeći pribor. I onda urlanje, udaranje, mlataranje rukama i nogama. Još smo u stanu pa mi sve to dodatno otežava jer pazi da ne skoči, pazi da ne lupa a oni takvi kakvi jesu. Ne mogu izigravati ludu 24 sata dnevno da im bude dobro. Treba i skuhat, pospremit, oprat.Lako je lupati nekakve teorije kada nisi u takvoj situaciji i ako imaš dijete mirno da ga nađeš gdje si ga ostavio. Jedino me tješi to što ljudi kojima su djeca bila tako živa kažu kako su se kasnije tako smirila da ni ne znaš za njih pa ja se nadam da će se i moji smiriti. Ne znam, možda me može razumjeti samo onaj tko ima takvu djecu, kojima je " Ne " ništa, kao da me ne čuju. Pa zar nitko ne popuca po šavovima s vremena na vrijeme? Ja primjenjujem onu da brojim do deset kada vidim da me hvata ludilo više jer mi je svega dosta. Jer im ništa ne mogu objasniti, jer me ne doživljavaju. Ali kada mi krenu s onim "Razgovarajte " pa tresnula bih nekoga s tim njihovim teorijama.Sve te torije su u mom slučaju pale u vodu kada sam rodila svoju djecu.
Prikaži još ↓
Vi
ViktorijaGundić
09.11.2013.
Odustani
Ne smije se dijete lupit po guzici, ne smije se vikat na njega... I onda se čudimo kaj su nam djeca razmažena derišta...
St
Stella81
10.11.2013.
Odustani
a jel smijem lupati glavom u zid kad mi bude svega dosta? :)))
Iskrena mala
09.11.2013.
Odustani
Ja sam odrasla u doba kad se u osnovnoj školi svaki tjedan donosila šiba, kad su roditelji kad te pogledaju sve ti je jasno jer si prije toga dobio jednom batin
a pa znaš šta te čeka, i evo me žive i zdrave i normalne. Ovo danas šta se radi čini od djece agresivne debile i ubojice jer im se ne smije ništa reći odmah zovu plavi telefon, ne smiješ ih lupiti po guzi zovu plavi telefon, ne smiješ vikati zovu plavi telefon a ne znaju da im u domu neće biti niti jedan posto kako je doma. Tamo im nitko ne daje istinsku ljubav, osjećaje, ne kupuje im šta hoće itd. To djeci nitko ne objašnjava kad nazovu plavi telefon već im se laže a to je puno gore nego da roditelj ponekad zagalami na dijete da bi ga odgojio u čvrstu i ispravnu osobu........
Prikaži još ↓
ar
alfa romeo
09.11.2013.
Odustani
I kako im onda pokazati da nešto nije u uredu.Poznajem dovoljno takve djece koje su odgajana po tom sistemu nema vikanja,nema povisivanja tona,ne daj Bože malo
ga udariti po guzi i rezultat....neodojeno derište koje tuče i maltretira drugu djecu i sve oko sebe.Ova metoda ne pomaže kod sve djece samo kod nekih.
Prikaži još ↓
CH
Croatian Hero
09.11.2013.
Odustani
Najvažnije je znati s ditetom koje " bitke voditi" ,kada povisiti glas jer onaj tren kada dite prokuži da vam je dernjava "permanent mode " u komunkaciji s njim
tada svaka učinkovitos i poruka počinje gubiti smisao !
U svakom slučaju izbjegavati način bilo kakvih riječi koje ga mogu "udariti " na samopouzdanje i time naškoditi njegovom zdravom razvoju !
Prikaži još ↓
ar
arhex
09.11.2013.
Odustani
zato i jesu generacije sve jače i jače razmaženije, i kak je rekel Eric Thompson u jednoj srednjoj školi učenicima:"You have never felt pain before, you are sof
t, you are soft generation." nažalost to je realnost i djeca moraju više odgovornosti na sebe preuzeti i naravno roditelji moraju dati do znanja djeci što se smije, a što se ne smije, a to teško možeš drugačije vikanjem na njih ili par puta po stražnjici
Prikaži još ↓
ma
machiato
09.11.2013.
Odustani
Iz iskustva znam da se uvijek bolji rezultati postižu smirenim glasom. Odgajatelj sam, i iako vrlo rijetko galamim, iz onoga što im mirnim tonom shvate da su po
griješili, i da sam možda ljuta. Stoga, preporučam mirni ton ali jasno iskazivanje ljutnje riječima. Nije lako ali je učinkovito.
http://kutakzadjecu.com/
Prikaži još ↓
anane
09.11.2013.
Odustani
Ja nemogu vikati,mozda bolje da nekad povisim ton,,,neznan al neman tu zicu u sebi,,,kod mene ide ona teorija da se razgovorom sve rjesava....ma jos je moja ma
lena,mozda sa vrimenon i ja postanem stroza,ali nevirujen...par puta jesan povisila ton,a ona me pogleda onim okicama i kaze mama zasto me vices...aaa ko strijela da me probola u srce....ne,to nebi bija moj izbor ;))))
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .