Dnevnik iz Brazila: Oni misle da smo mi Hrvati jako bogati...
Gdje vam je brod, pitao sam ribara. Kakav brod, mi lovimo s daske, odgovorio mi je. A vi? Pitao me čovjek. Mi imamo brodove. - Uh, vi ste onda bogati - kaže mi ribar
Tri sata su popodne, temperatura blizu 40 stupnjeva. Daska za jedrenje i mreža promjera pet metara. To je sve što treba brazilskim ribarima.
- Gdje je brod, kako ćemo loviti? - pitao sam, fasciniran aparaturom za ribolov.
- Kakav brod? Nas deset imamo jednu dasku i s nje lovimo. Svakih pola sata ide drugi - objasnio mi je ribar Joao.
I krenuo je prvi. Vruće je kao u sauni. Teško da bi u Dalmaciji netko u takvim uvjetima lovio ribu. Zapravo, nemoguće. Joao rukama vesla na dasci dok mu s obale viču čim uoče gdje sardine ‘igraju’. Na prvi signal zaveslao je rukama pa se primirio pri dolasku k jatu.
Bacio je mrežu na čijem je kraju teško olovo. Mreža je potonula, a već minutu poslije izvukao ju je punu sardina. Zapravo, u hrvatskim okvirima teško bi to prošlo kao sardina, ali lokalni ribari ih tako zovu. Izgledaju kao haringe. Dovukao je mrežu na obalu i odmah su se svi primili posla. Pola sata poslije, na dasku je išao drugi.
- To nam je hrana. Primanja su mala i ovako se hranimo. Bar nismo gladni - smiju se ribari.
- Nije vam vruće?
- Ma, kakva vrućina. Glad ne pita za vrijeme - kažu ribari.
Čim ribu očiste, a to traje jer njih desetorica imaju tri noža, odmah je frigaju.
- Ostanite. Sad ćemo mi nju na ulje, pa da probate. Ali... Bio bi red da nas počastite s pivom. Pivo je 30 kuna, a mi si to baš ne možemo priuštiti...
Stigla je gajba i nastala je fešta. Donijeli su ribu. Okus je isti ko hrvatske sardine. Veličina nije, no okus - identičan.
- Kako je to kod vas? Koliko vi imate daski za jedrenje? - pitali su me.
- Mi lovimo s brodova - odgovorio sam.
- Brodova? Uh, vi ste onda jako bogati.
Ajde, neka, tko bi rekao da i nas netko smatra bogatašima...
