Izbornik Kovač je čak izašao u javnost s priznanjem svoje pogreške, ali kod nas, po definiciji praštajućih katolika, čak ne vrijedi ni ona “tko prizna, pola mu se prašta”...
Zoran Čutura piše: "Nogomet je opijum za besposlen narod"
Nogomet još traje, a mi smo odavno podvukli crtu. Tako bi trebalo biti, ali... Je li baš tako, je li to točno? Naravno da nije. Ne znam ni kako ni zašto je do toga došlo, ali u našem bi se slučaju mogla primijeniti ona Kunderina iz “Šale”.
O originalu je zapisano “optimizam je opijum za narod, zdrav duh zaudara na glupost”, da baš ne objašnjavam kontekst, a u našem bi slučaju trebalo stajati “nogomet je opijum za narod, a na glupost zaudara”... To je sve što mi pada na pamet.
Kovač kao Gubec
Na dnevnoj bazi, ali baš na dnevnoj bazi, znani i neznani, pozvani i nepozvani čereče našu reprezentaciju i izbornika Kovača onako kako je Matija Gubec bio čerečen i raščerečen na Markovu trgu - barem prema legendi. Penzioneri, saboteri, cirkusanti, prevaranti, hej, djeca, bolesnici, teški egzibicionisti - kad smo već kod citata, citirao sam Buldožere - svi oni dobivaju javni prostor da pljunu, makar bi to trebali odraditi u svom privatnom aranžmanu i prostoru. Ako im je baš do stalnog pljuvanja po nekomu ili nečemu.
Izbornik Kovač je čak izašao u javnost s priznanjem svoje pogreške, istrčavši naivno, onako njemački, ali ne... Kod nas, po definiciji praštajućih katolika, čak ne vrijedi ni ona “tko prizna, pola mu se prašta”. Kad se radi o nogometu, ništa od toga. Sreća njegova i njihova što službeni podaci upućuju na uspjeh turističke sezone, pa se to analizira kao da će svaki stanovnik Hrvatske odmah dobiti soma eura u džep čim se ti turisti vrate tamo odakle su došli i uskoro će loptanje otići u “fade out”.
Besposlen mozak vražje igralište
Koliko bio zgrožen, toliko nisam iznenađen jer se obrazac ponavlja - samo što se ponavlja u tolikim vremenskim razmacima da me uvijek nanovo šokira. Halo, Vlada, omogućite ljudima da rade nešto, besposlen mozak je vražje igralište!