Evo ovako. Ja sam Srbin koi je živeo u kninu dok je bila sao krajina. Meni je u to vreme bilo 17 godina. Moj otac je bio pripadnik Srpske vojske. Sad kad se secam tog vremena lepo vidim kolko nas je Martic i Milosevic izigrali. Za vreme oluje Martic je naredio da se svi moramo preseliti u Srbiju, secam se da se moj otac bunio i vikao da ce on ostati, tad je Martic rekao da je to naredba Milosevica. Lagao je kako se to radi zato jer ce Srpska vojska uzvratit iz sveg raspoloživog oružja po vojski hrvackoj, i da ce to brzo rešit a mi svi cemo se vratit u sao krainu. I sad da vam kažem, besan sam na srpsku vlast kad vidim kako se prave da im je stalo do Srba koi su živeli u kninu. Ja i moja porodica u Beogradu se osecamo gradjani drugog reda. Mi smo njima samo teret i rado bi nas se rešili. Ja sam svestan da se necu nikad vratit u knin jer je moj otac bio pripadnik vojske sao kraine. Iako je moj otac nakon dve godine pocinio samoubistvo. Ja više ne nasedam našoj vlasti u Srbiji oni samo sebe gledaju i njima je lepo a mi živemo sa 50 evra na mesec, tolku penziju ima moja keva, ja odam po Srbiji i kavo prekupac krompira paprika i pasulja. Decu i ženu vidim dvaput u 3 meseca. Ako budem uspeo a nesto na tome radim, bežim iz ove rashodovane Srbije koju je upropastio Miloševic i svi ovi posle njega, a nas su ostavili na cedilu. Vama hrvatima porucujem, ne mrzim vas al sam ljubomoran na vas.