Meni su diagnosticirali adhd+diskalkukiju+blazu disleksiju u 30oj. Da sam znala kao klinka da imam problemcic sigurno bi lakse prihvatila da sam drugacija. Dok sam drugima isla na zivce sa svojom hiperaktivnoscu, ja bih se znala svaku vecer ziva pojesti zbog ponasanja kojeg tesko kontroliram. Sto se tice drugih davno sam si postavila teoriju u glavi da je sa jedne strane zapravo super sto sam takva jer ljudi koji su jos uvijek oko mene prihvatili su me kakva jesam, brbljiva, smotana, toperdirana, energicna. Meni puno veci problem predstavlja diskalkulija i foneticki problemi, to me poprilicno koci u zivotu i cesto me zna deprimirati sto mi treba puno vise vremena za zbrojiti dva glupa broja ili sto su mi recenice cesto nepravilno slozene, ispremetane, i izgubim slova pricajuci ili pisuci. Steta sto je danas prekasno za ispravke, ali sa druge strane olaksanje je znati da postoji definicija moga stanja i da nisam jedina hiperaktivna blentaca :)