Ide tako Mujo s onom prskalicom po selu i prska po cesti, po kućama, po vrtovima, njivama. Ljudima bilo čudno, pa pozvali policiju. Pita njega policajac: „Jel ba Mujo, što prskaš ti to uokolo?” Odgovori mu Mujo: „Pa prskam sredstvo protiv krokodila.” „Ali bolan, ovdje nema krokodila!”, vikne policajac iznenađeno. „Pa jašta da nema, kad ja prskam.” Na to reče policajac: „Onda ću ja napravit da to bude obavezno. Da svi moraju prskat, jer ne bi bilo dobro da nam ovdje krokodili dođu i pojedu djecu.” Nije prošlo dugo, cijelo selo od Muje kupovalo sredstvo protiv krokodila i prskalo sve uzduž i poprijeko. Mujo postade tajkun, a k tome dobio i orden za zaštitu djece. Čak je i na ulazu u selo osvanula tabla: „Mujino selo, prijatelj djece”. Nekome to sredstvo koje je Mujo smućkao uništilo kukuruz, nekome ubilo kravu, nekome dijete obolilo od neke čudne bolesti. Ali sve je to naravno bilo manje štetno, negoli da krokodili pojedu djecu. I nitko nije smio ništa ni pitat, a kamoli posumnjat. Jer je nepobitno da otkad se u selu prska, nije viđen niti jedan krokodil