Meni je još kad sam išao u srednju školu stislo oko 2. sata kakati i to još proljev,a naravno da nema šanse da u školi obaviš tu nuždu jer je prije svega poljski wc (čučavac),pa se možeš zašpricati što ne dolazi u obzir ili i za normalniju nuždu treba papira,a nikad ga nije ni bilo.Tako se ja odlučio pričekat da dođem do doma.Imali smo 6 sati i već je to mene malo u međuvremenu popustilo,no kad sam sjeo u tramvaj ponovno me stisnulo i to tak jako da sam se s rukama morao pritisnuti na stolicu.Tak sam ja to držao pol sata u tramvaju dok sam se vozio (naravno da je bio petak i da su bile gužve veće nego inače).Kod Peveca na Žitnjaku sam sišao i morao sam stisnuti guzove da mi to drži i kako sam to napravio hodao sam ko da sam reardiran.Uspio sam tako doći do male šumice na Vukomeračkoj (svaki dan sam tu prolazio i od tramvaja do doma mi je trebalo 10-ak minuta,a sad samo do šumice mi je trebalo 20-ak minuta) i još sam imao na sebi i šuškavac i tak sam se unutra zaletil da kad sam skinuo one traperice kaj sam nosil sve mi je to zašpricalo i trapke i onaj šuškavac s unutarnje strane i još mi je dok sam sve to skidao procurilo i u gaće.Ko za inat nemam niti maramice niti ništa neg sam skupil lišće i obrisal s tim koliko sam mogao.Kad sam obukel trapke (moral sam nemrem gol doma) još sam osjetil kak mi je curilo dole po nogama.Za 2-3 minute sam došel doma i otvaram vrata kad došel je od starog prijatelj i pruža mi ruku da se pozdravi,a nemreš bit bezobrazan i ne odzdravit i pružim i ja njemu ruku.Nikad to nebum zaboravil.