Stao sam na pumpi, prišao mi je tip i zamolio da ga odbacim. A onda se počeo trzati u autu

Kiša je sinoć divlje udarala po haubi dok sam stiskao gas prema Splitu. Vraćao sam se iz voljenog Solina, digitalne znamenke u mraku su bljeskale brojku 00:54, a lampica za gorivo neumoljivo je cičala i zahtijevala gorivo.

Zaustavio sam se na Smokoviku, na jednoj od onih novih pumpi, i zario pištolj s dizelom u pokisli rezervoar. Kroz pljusak, ususret mi je šepao visoki tip s trening torbom na ramenu. Mokar do kosti. Govorio je nešto i gestikulirao, ali razumio sam ga tek kad se približio.

- Stari, izbacili su me nasrid ceste, jel me moš bacit do Solinske, molim te? - promuca je.

Mislio sam da mu je hladno, da je ozlijeđen ili da nije sasvim pri sebi. Pozvao sam ga u auto i odjurili smo dalje u noć.

- Ne mogu virovat, majku im je*em. Ne mogu je*eno virovat - ponavljao je, zguren na prednjem sjedištu.

- Šta je bilo? Zašto ne sidneš normalno? - pitam tipa koji se počinje sve očitije trzati i tresti glavom.

- Ne želim ti smočit sic. Izbacili su me, majku im je*em. Torcida. Izbacili su me. Išli smo u Petrinju, računa sam da ćemo pit, zajebavat se i ono, malo drogice. Al ku*ac. Ništa. Nisu bili u điru - prepričava tip i mlatara glavom. Ruke su mu svuda, nogama se upire od pod, ne želi sjesti.

Psujem u sebi mater i njemu i sebi i gorivu i Splitu i drogici. Stišćem gas svom snagom i molim se da luđaka ne okrene na agresiju.

- Sad ću nać priku na Solinskoj pa idemo dalje u đir. A oni će mi zapamtit, viruj mi. Jel mi viruješ? Jel mi viruješ?! - urla tip i tuče šakom po instrument tabli mog nježnog Renaulta.

Širom otvorenih očiju smirujem manijaka, brojim semafore i napokon ga izbacujem nešto prije Solinske. Otvorio je vrata prije nego je auto stao i zamalo odvalio one stupiće kraj Muslimanke. Pozdravljam ga. Pozdravlja i on mene, zahvaljuje. Grabi torbu i šepajući nestaje u pljusku. Gledam ga neko vrijeme. Smijem se. Palim cigaretu i razmišljam hoću li ženi reći išta o ovome. Penjem se u stan i strmoglavljujem se u krevet.

Ujutro otvaram mobitel i vidim vijest na lokalnom portalu o golom muškarcu koji je trčao po Splitu nekih sat vremena nakon naše vožnje