'Dvokorak sam broja na glas, a Krešo Ćosić me stavio u kaznu'

Dino Rađa (51) u petak ulazi u košarkašku Kuću slavnih u Springfieldu, u društvo legendi poput Jordana, Petrovića, Chamberlaina, Ćosića, Birda, Sabonisa...

ULAZI U KUĆU SLAVNIH Rađa: Pitam ih za termin, a oni meni daju ključ trening centra

U Boston Celticsima Rađa je proveo četiri nezaboravne sezone i ostavio dubok trag.

Kad je nekoliko dana ranije stigao u Boston, poželio je malo trenirati.

Otišao je do novog centra nazvanog po bivšem legendarnom treneru Celticsa Redu Aerbachu i pitao može li malo trenirati sa sinovima. Ne samo da su mu dopustili, već su mu i dali ključeve cijelog trening centra.

Rađa će postati osmi europski i treći hrvatski košarkaš, nakon Dražena Petrovića i Kreše Ćosića, koji je dobio najveću moguću počast u košarkaškom svijetu.

U Kuću slavnih uvest će ga legendarni Larry Bird, a kako će imati tek nekoliko minuta za govor, Rađa je odlučio na Facebooku svaki dan ispričati priču o ljudima koji su ga košarkaški i ljudski oblikovali te im tako na neki način odati počast i zahvaliti.

O svom prvom treneru

Moj prvi trener. Petar Bezelj. Kod njega san dosa tamo negdi u 9. misec 1981 godine. Dosta kasno za danasnje prilike. Sican se ka danas prvih vjezbi. Dvokorak san broja korake naglas da ne zajeben. Desni jos kako a livi ajme majko. Sta su oni vidili u meni neman pojma da me nisu potirali odma. Smotan, debeljuskast i nikakav a vec priko 14 godina. Svakako s njime je napredovanje islo brzo. Prve utakmice, turniri, prvenstva. Drustvo koje san upozna je bilo vrhunsko. Nakon treninga svi skupa na autobusnu stnicu i onda kako ko na svoju stranu doma. Nikad nas niko nije pribacija na trening osin busa. Sikire padale isto je bilo. Meni sedmica do treninga na Gripe a sedamnajstica nazad od stare Slobodne

O Slavku Trniniću i Pini Grdoviću

Slavko Trninic. Jedan veliki dio mog uspjeha ide njemu. Usadija mi je radne navike sta mislin da je bija kljuc svega. Jos jedan detalj koji malo ko zna a pisa san o njemu prije jedno misec dana. Ima je viziju i muda poslat dva starija visoka iz kluba da bi meni otvorija prostor inace bi bija otisa u Ameriku. Radili smo ka pasi 10 sati dnevno cilo lito. Pa sad izracunajte broj ponavljanja. Bukvalno 10 sati. Pet ujutro i pet popodne. Kad je otisa iz kluba nakon tri kola plaka san ka rodna godina. Njegova desna ruka Pino Grdovic takodjer zasluzan za dio price. On je bija malo meksi od Slavka i rame za olakanje. Svakako fala obojici.

O Moki Slavniću

Moka Slavnic odnosno Veliki Mokanu. Nakon tri utakmice Slavko da ostavku i u svlacionicu prije cetvrte dolazi veliki mag i poprica sa starijima pa dodje do mene i kaze. Mali kako se zoves i sta igras. Mislin ja majko mila. Prije nisan igra nista a ovi nezna ni kako se zoven. Medjutim vec nakon 5-6 minuta zove on mene da udjen. Svaku utakmicu san igra sve vise i vise a pri kraju sezone poceja ulazit u petorci. Sta su oni svi vidili u meni neman pojma ali ocito nisu falili. Inace za razliku od Slavka Mokanu je bija dosta meksi i relaksiraniji. Igra bi basket s nama svaki dan. Vara, kra, laga rezultat i niko ga nije moga dobit. I tu naucis puno a da nisi svjesan. I zato fala za sve veliki Mokanu. Slike od ekipe nema jer se u ono doba radila jedna na pocetku sezone a njega nije bilo.

O Boži Maljkoviću

Bozo Maljkovic. Kad su ga doveli pita san se ko je sad ovaj. Niko nikad nije cuo nista o njemu nego je preporucen od strane Ace Nikolica. Vrlo brzo se pokazalo da smo dobili nesto posebno. Radili smo ka pasi a njegovo znanje je bilo ogromno. I najvaznije ego mu nije smeta da pozove profu nekoliko puta godisnje da radi s nama. Na terenu teski diktator a van terena totalno drugaciji. Prijatelj za sva vremena. Kad smo se rastajali reka nan je da zapamtimo protekle 4 godine jer se tako nesto dobro nece ponovit. Kako je samo bija u pravu. Ima san jos izvanrednih sezona i pobjeda ali takva ekipa ljudi i igraca na jednome mistu nikad vise. Doce na red poneka ric o svakome. Danas samo maestro Bozo Maljkovic.

O Svetislavu Pešiću

Svetislav Pesic zvani Kari. I kod njega se pakleno radilo. Na Staroj planini u izolaciji po 3 treninga dnevno. Prvi je uveo kondicionog trenera u trenazni proces. Prof. Karaleja. Igman i skakaonica su postali poznati po nama a ne skakacima. Vrhunski strucnjak. Strog ali posten. Puno smo od njega naucili svi skupa. Njegova ekipa iz Bormia 87’ je postala svjetski poznata. Gracias Kari.
p.s. na zadnjoj slici su Ameri sta smo ih dobili u Bormiu. Larry Johnson, Garry Payton itd. Uz to Happy birthday Coach.

O Kreši Ćosiću

Kreso Cosic. Covjek ispred svog vremena. Prvi moj susret s njim nije bija na terenu. Dosa je za trenera u Split sezonu 83/84 i dosta puta san ostaja na treningu gledat kako maltretira Sobina i ekipu. Dosta stvari koje je radija nisan nikad vidija prije. Njegov pogled unaprid je bija nevjerovatan. Sa 18 godina je uvalija Divca u reprezentaciju. Sa 19 Tonija, Djordjevica i mene. I ne samo da smo bili u ekipi nego smo i igrali. Prvi moj nastup je Atena 87’. Igra san vise manje samo one slabe utakmice. U borbi za broncu protiv Spanjolaca nisan igra ali kako su svi visoki imali po 4 faula desetak minuta prije kraja posalje mene Kreso na zagrijavanje. Kad su ispali Stojko i Radovanovic pogleda on mene ispod kosa pa na klupu prema Grbovicu koji je bija jako krilo. Vidin ja da nece bit nista od mog ulaska i jednostavno krenen sam na izmjenu. Prolazin Kresi iza ledja i on se okrene i pita di ces ti. Igrat, di cu. Stvarno oces igrat. Naravno. Ajde onda. Bas tako je isla konverzacija. Tako da je zadnjih 4-5 minuta na terenu bili Divac , Djordjevic, Toni i ja. Klinci bez brade i uspili uzest medalju. Kreso je definitivno udarija temelje one slavne generacije i napravija bezbolnu smjenu. 
Druga prica je vezana za turneju po Americi godinu ranije. Paspalj, Divac i ja zakasnimo na rucak jednu minutu. Taj dan inace u planu bija odlazak u shopping. Zamislite 85-u godinu i shopping u Americi. Tada kad nas nije bilo nicega. Dovede nas bus isprid ogromnog shopping centra i kaze Kreso. Vas trojica pred vrata ostajete vani dva sata i cekate nas za kaznu. Odose oni unutra i mi nakon po ure procjenimo da su ko zna di i da udjemo tu negdi sta kupit. Cim smo stupili nogon unutra on izviri iza kantuna i vice. Ne, ne gospodo. Vi ne. Kakav kralj pokojni Kreso. Kasnije kad je bija ambasador u Washingtonu bili smo stalno u kontaktu i nismo svjesni koliko je Hrvatska kosarka izgubila njegovin preranim odlaskom. Jos bi moga puno toga o njemu ali ne zelin bit dosadan. Pocivaj u miru i fala za sve.

O Dudi Ivkoviću

Duda Ivkovic. Respect. Jos jedan od kojeg san puno toga naucio. Nakon Krese dobija u ruke reprezentaciju punu talenta i vrhunski slaze kockice. Koliko god neko mislio da je lako bilo daj balun u ruke Drazenu, Toniju,Vladi ili Dinu i sve je rijeseno toliko sve to treba uhodat. Te 4 godine kombinacija klupskih trenera i njega je svih nas izbacila u orbitu. Pripreme su trajale od 3-5 miseci. Da, da. Olimpijada Seoul 88’ prvi dan priprema je bio dan nakon finala play off-a 8.5. a povratak s iste 3.10. Trening sutradan u 10. Pa danas kazu da su umorni i ne mogu igrat. Svakako kod Dude je bila disciplina i niko nije bio zvijezda. Svaki pokusaj bi odma u korjenu bio zaustavljen. Isto je vika na Drazena i na zadnjeg u nizu. Kasnije smo se sretali preko klubova protivnicki i bilo je tu svega ali uvijek respect. Fala za sve Duda.

O Aci Nikoliću

Sad malo o ljudima s kojima san manje radija ali su imali uticaja na moju karijeru. Profesor Aca Nikolic. 
Ko je Aca Nikolic. Po meni kljucna figura kosarke na ovim prostorima. Covik koji je odgojio plejadu vrhunskih trenera, genije neslucenih razmjera, uporan na detaljima, covjek nakon cijih treninga boli glava a ne noge. 
Profa je dolazija u Split par puta godisnje na ispomoc Bozi. Ispricacu dva momenta da shvatite njegovu genijalnost i viziju. 
Prva prica. 
Treniramo 5 na 5 na jednom kosu. Kaze Profa u jednom trenutku stop. Mi po inerciji napravimo po neki korak a on ce nama. Ne, ne, ne. Ti su bio tu, ti tamo , ti onamo, ti si stajao ovako a ti onako i tako svih 10. U milimetar. I onda. Ovako je trebalo i pomice nas ko sahovske figure. Kut bloka pod 90 a ne 68 stupnjeva i tko dalje do najsitnijeg detalja. 
Prica druga. 
Famozno finale u Minhenu protiv Maccabija. Negdi pred sam kraj prvog poluvrimena radin blok na vrhu reketa za Sretu i onaj njihov Amerikanac Simms me nabode lakton u pleksus namjerno. Niko nista nije vidija, suci najmanje. Meni se odma zakrvave oci i trazin ga za vratit medjutim svira kraj. Svlacionica, Bozo drzi govor, pa Profa svoje i izlazimo vani na teren. Meni Profa cini prstom da dodjen do njega. Kaze “da ga nisi taka” Ja njemu “ koga, sta”. Znas ti i koga i sta. Nista njemu nije moglo promac. Profo pocivaj u miru i hvala na svemu.

O Valeriju Bianchiniju

Pozdrav svima koji ovo citate, a vidin da vas je sve vise pa da nastavimo. Danasnja prica se razlikuje malo od prijasnjih, a svako ko se iti malo razumi u sport shvatit će puno toga vezano za famoznu generaciju, ali i generalne zakone sporta koji vaze i dan danas.
Valerio Bianchini.
Za one koji ne poznaju dobro Valeria, on je Talijanski Duda Ivkovic, na primjer ( bez uvrede Duda, cisto da ljudi znaju neke parametre). Dolazin ja u Messaggero i pocinju treninzi. Prvog se sican ko danas. Kondicija. 12 minuta u krug na stadionu i to ovaj stalno vice- polako, polako. Nakon toga 4 puta dijagonale terena s ubrzanjima. Taman se zagrijali, mislin se ja. A ovaj kaze- trbusnjaci i ledja. Gotovo. Jedan tjedan inace je izgleda ovako. Utakmica nediljom. Slobodno do utorka popodne. Srijeda dva. Cetvrtak jedan. Petak dva. Subota jedan trening. Ujutro samo sut i malo teretane, vrlo smijesne, sat vremena cca, a popodne sat i po sa svim zagrijavanjima i istezanjima. Uz to volija je puno pricat tako da pravi trening nije traja vise od 45 minuta. Meni super. Nakon Boze, Slavka i ekipe doc na cjelogodisnji odmor. Sve je bilo ok dok nisan poceo igrat ko govno, da izvinete na izrazu. E, tu su se popalile sve crvene lampice u mojoj glavi i umjesto da mi udre u glavu najveci ugovor u povijesti kosarke u Europi i da kazen- jebiga meni dobro, ja napravin kljucan potez u karijeri. Doveden iz Splita Mirka Krolu. O tome sutra, a danas da zavrsimo s jednim od najtrofejnijih talijanskih trenera. Ustvari da vidite kako je zavrsila nasa prica. Nakon prve usrane godine, krene druga jos gora, a dovedeni najbolji moguci igraci u klub. Ja s Krolon podiga nivo, ali nemos sam. Kosarka je timski sport. Jedan dan, tamo negdi prije Nove godine, upadne gazda kluba na trening i skupi nas svih na sastanak. Krene pitat jednog po jednog koji nan je k. Ljut ka pas. Krenu Talijani u neke glupe price, ka bice bolje, ovo-ono i dodje on do mene i pita sta ja iman rec. Meni prodje kroz glavu il ziv il mrtav i ja po svoju kazen da ne radimo nista i da ne mozemo ni igrat drugacije. Valerio se digne ljut ka pas i kaze da nece njemu neku balavac govorit kako se radi. Gazda mu kaze da sedne i muci, a ja da nastavin. Ovaj ne pristaje na to i gazda ga potira iz kluba. Mrtav ladan i za trenera postavi pomocnika koji mu je bija odana desna ruka cili zivot. E, tu san mislija da san najeba. Tako je i krenilo. Ovaj me odma iza sastanka napa kako san moga i bla bla bla. Medjutim, valjda se doma pogleda u ogledalo i od sutra smo poceli puno ozbiljnije radit i do kraja sezone osvojili Kup Koraca i dosli do polufinala play off-a.
Eto dragi moji, to van je glavna razlika od igraca do igraca, od kluba do kluba i tako dalje. ARBEIT. Talenata je uvik bilo i bit ce ih opet. Jedino je pitanje koliko je ko spreman radit. Ja san ima sricu da san naletija na par ludih glava koje su funkcionirale ka i moja i zato je ispala generacija kakva je ispala. Samo zato jer smo se na svakom treningu natjecali ko ce bolje radit. Ja volin rec jednu recenicu pa je eto i svima- majka uspjeha je broj ponavljanja. Automatiziranje stvari da o njima ni ne mislis. Dopizdija san sam sebi vec. Pozdrav i arivederci Valerio. I od tebe san naucija nesto jako bitno, a i potaka si me na najbolji potez karijere tako da “grazie per questo”.

O Mirku Kroli

Najbitniji potez mog sportskog zivota je angazman profesora Mirka Krole zvanog Zmaj nad Zmajevima. Titula Zmaja je moj jos jedan jako bitan trofej za koga malo ljudi zna. To san uspija dobit nakon dugog niza godina teskog rada. Za titulu Zmaja treba istrcat 100 m sprint ispod 12 sekundi. (11.94), 400 m ispod minute (56.50), bench press preko 150 kg(170), nabacaj preko 130kg (140) i desetoskok preko 35 metara. Sva ta dostignuca zajedno daju titulu Zmaja. S obzirom da je on Zmaj nad Zmajevima jasno vam je s kim san imao posla. Osim sta je vrhunski trener, medju nama je vladalo i vrhunsko prijateljstvo, inace neophodno za takvu vrstu suradnje. Uz to sta je doktor zanata, Zmaj je i vrhunski motivator. Nije lako igraca natirat da radi pripreme 5 miseci koliko smo najcesce radili. Znali smo mjesecima radit samo trcanje i teretanu bez baluna. Naucija me svemu sta se tice atletike i utega. Naucija me da su centimetar, kilo i sekunda najveci neprijatelji koje triba pobjedit. Napravija je od mene stroj koji nikad nije bija ozbiljnije povrijedjen dok majka priroda nije rekla dosta. Kad san na fakultetu polaga ispit, knjigu od prof. Milanovica san otvorija i zatvorija. Sve je to vec meni Zmaj uvalija u glavu. Kompletnu teretanu san ima u svojoj kuci u svakom gradu u kojem san zivio. Bez nje mi je bilo nezamislivo. Dan danas je tako. Mnogi su dolazili na nase treninge gledat i ucit. Jedan veliki dio svoje karijere zahvaljujem njemu. Dogodovstina ima more, ali to ću napisati jednom drugom prilikom da ne duljin previse. Imamo video materijala za 5 filmova, a sve to se slaze u jedan dokumentarac koji bi treba izaci pocetkom sljedece godine. Fala Zmaju!

O Ivici Dukanu

Ivica Dukan. Vrlo vazna lekcija u mojoj karijeri. Zadar je uvik bila zajebana sredina za igrat. Tamo je gazda bija Veljko Petranovic i pokaziva je misice svakome bez straha. Jednom prilikom na utakmici udarija je Dukana. Vecina ljudi u grotlu Jazina bi se povukla ali ne i Duksi. U prvom napadu di je Veljko radija blok Duksi je prosa kroz njega,( Veljka a ne kroz blok) bacija ga na pod i sta iznad njega. Znaci ne boj se, pokazi muda i to usrid gostujuce dvorane. Nema bolje skole od zivog primjera. 
Druga prica su ovi sa mnom na slici. Ko nije igra u Drnisu ne zna sta to znaci. Dakle, mi klinci od 17 godina dolazimo s drugon momcadi igrat Hrvatsku ligu. Ovaj desni je inace brat od famoznog Veljka Petranovica i nije igra tu utakmicu nego je za vrijeme zagrijavanja s tribina vika da nam slomiju ruke i noge. Zamisli nas balavce kako smo se usrali. Zivotna skola. Tu pricu prican i dan danas i mislin da je bitan dio odrastanja naucit se na pritisak.

O Redu Auerbachu

Auerbach centar. Novi trening centar Boston Celticsa otvoren prije misec dana. Zamolija san da mi daju sat vrimena termin svaki dan dok smo ovde za rad s dicon. Dali su mi kljuc od cilog kompleksa i rekli radi sta oces samo zavrsite dok ekipa ne dodje. Sta rec. 
Ima san tu cast upoznat Reda. Bio je izvanredan lik. Stalno je dolazio na treninge s cigaron u ustima. Nije lako bilo trenirat dok smrdi njegova cigara ali Red je Red. Ko je smija sta rec. 
Jednom me zove da s njime gledan neke free agent-e da mu kazen svoje misljenje. Sidi on, u jednoj ruci cigara a u drugoj casa s vodon ka pepeljara. Gledamo trening i komentiramo. U jednom trenutku pogledan ja njega a on onako zavaljen u stolicu s punim rukama zatvorija oci i ubija oko par minuta. Jos jedan od genijalaca koje san ima cast upoznat i pricat s njime o kosarci.

O Toniju Kukoču

Tesko je napisat nesto novo o Toniju Kukocu. Ja cu pokusat samo jedan dojam iz mog kantuna. Igra san sa more igraca svugdi po svitu ali samo jednog smatran svojon kosarkaskon srodnon duson ili soulmate kako kazu Ameri. Toliko smo toga prosli zajedno da smo se u svakom trenutku mogli sporazumit zatvorenih ociju. I dan danas da odemo odigrat neku veteransku isto bi bilo. Nikad medju nama nije bilo ljubomore, nikad zavisti uvik na terenu tim prije svega. Kad je dosa na Gripe ima je 50 kila skupa s kreveton a napravija je karijeru za pamcenje i da se mene pitalo stavili bi nas u HOF skupa jer nas dva smo ka Harley & Davidson. Nezamislivo jedno bez drugoga. 
Nevidjeni talenat, pogled dva koraka unaprid, pas u milimetar, pogodit kad triba, uzde ekipe uvik u rukama. Tribalo je znat igrat s njime a virujte mi bilo je takvo zadovoljstvo. Meni je Dino bez Tonija nezamisliv i zato fala na svemu sta smo prosli. I dobro i lose. Dosli smo tiho i usli u legendu. (Doc Holliday)

O Draženu

U svom ovom ludilu evo nesto i o Drazenu. Dvi velike lekcije san od njega naucija. Prvo rad, rad i samo rad. Kad imas problem ajde ga rijesi u dvorani. Nemos pogodit- dvorana, ispada balun- dvorana, nemos trcat- Marjan, nemos skocit- teretana. Jednom dodjemo u Poljsku igrat neki turnir i u dvorani nema teretane. Nema ni u hotelu. Sta sad. Nakon uru vrimena zove on mene i kaze. Nasa san, ajmo. Odosmo taxijen Stojko, on i ja u neku ruzinavu teretanu lokalnih dizaca utega. Tu smo mi napravili stanice za radit i odradili svoj trening. 
Druga lekcija. 
Igramo u Svedskoj neke kvalifikacije a on i ja cimeri. Idemo na kavu prije utakmice i ja vadim lovu za platit. On meni na to rece da spremin pare jer kad buden zaradjiva ka on da mogu platit a do tada nema sanse. On je vec bija u Realu te godine a ja u Splitu jos. 
Inace je bija poseban lik. Nista ga nije zanimalo osim sporta. Zna bi me nazvat u svako doba dana i noci iz Amerike i pitat kako je igra Val iz Kastela protiv Junaka iz Sinja. Cetvrta liga Jug. Ko je da golove, ko je da koliko koseva u trecoj ligi u nekoj bezveznoj utakmici. Cile Sportske san mu mora procitat svako par dana. Zivija je za sport, bija vodja u svakoj prilici i kad je poginija nemogu uopce opisat tih 7 dana. Izac na prvi trening nakon je bija jedan od tezih momenata u mom zivotu. Siguran san da se sad veseli tamo negdi gori. Pocivaj u miru i fala za sve.

           VIDI OVO! Što vaš WC papir govori o vama?