Špalir za zlatnu medalju: Spavala sam punih 10 sati

Osjećam se kao da živim na filmskoj traci koju je netko ubrzao, rekla nam je dan poslije prva naša osvajačica medalje u Pekingu.
- Dočekao me je cijeli špalir naših sportaša u Selu. Pljesak i navijanje. Svi, ali baš svi naši koji su tog trena bili 'unutar žice’ okupili su se, prilazili mi i stiskali ruku. Plivači, rukometaši, vaterpolisti, sve veliki i visoki dečki - priča Snježana Pejčić i iznova odaje svoju skromnost i nenaviknutost na pompu.
- Jasno je da sam bila vrlo počašćena, ali čak mi je bilo malo nelagodno zbog sve te silne pažnje.
Direktor hrvatske misije u Pekingu Damir Šegota poklonio joj je kao mali znak pažnje - sat s olimpijskim i kineskim obilježjima.
- Nazdravili smo s malo vina. Valjda su ga prošvercali. Nama su rekli da nije dopušteno unošenje alkohola u Selo. Možda su nam lagali, ha-ha - rekla je Snježana, koja je iznenađena velikim brojem SMS čestitki.
- Samo jučer stiglo ih je 70, nisam ni znala da me toliko ljudi zna. Kad sam u jednom trenu nazvala doma, mama mi je samo rekla:
- Joj, samo da znaš koliko nam je novinara u kući…
Medalju je pospremila u ladicu. Zaspala je, kaže, kao klada.
- Spavala sam deset sati u komadu. Ujutro u prvom trenu nisam bila sigurna je li se sve to uopće dogodilo...