ŽIVI U STRAHU Oko mi je nateklo, jedva sam došla kući. Bila sam na rendgenu, imam kontuziju oka i oštećenu rožnicu. Ništa ne vidim na to oko, priča očajna Romana
Romanu opet pretukli: Više ne brojim udarce, jako sam loše
Ujutro sam se rano digla i išla prošetati pse. Bilo je lijepo vrijeme i otišla sam popiti kavu na Tuškanac. Skrenula sam u park. Prišao mi je neki tip i pitao imaš li cigaretu. On me pogleda i pita jesi li ti ona Romana. Odjednom me svom snagom opalio po oku.
Ispričala je to transrodna dizajnerica Romana Taylor (49). To je bio 21. napad i ona više, kaže, nema snage ići prijavljivati to na policiju jer se nasilje nad njom neprestano ponavlja. Ovoga puta liječnici su pozvali policiju.
- Oko mi je nateklo, jedva sam došla kući. Bila sam na rendgenu, imam kontuziju oka i oštećenu rožnicu. Ništa ne vidim na to oko - kaže Romana. Dodaje da je očajna.
- Da nije bilo mojih ljubimaca, skočila bih u fontanu od muke i utopila se. Ne mogu više, kao da sam prokleta. U pola sedam ujutro naletim na zlostavljača. Ništa mi nije jasno. Pitam se dokad - kaže dizajnerica. Dodaje da se više ne brine za sebe, nego se boji da joj netko ne istuče pse.
- Ne šetam više po gradu da netko ne bi njima naudio. Svejedno mi je za mene - kaže Taylor. Dodaje da je napadač ovoga puta bio sasvim prosječan mladić u tridesetima.
- U šoku sam i na tabletama protiv bolova. U godinu i pol dana moje tranzicije stalno me napadaju i tuku. Psihička maltretiranja više ne brojim. Plačem jer me strah - rekla je Taylor. Dodala je da ne zna zašto je tako muče.
- Tranzicija mi se pretvorila u pakao i horor. Plašim se vlastite sjene. Čim nešto zašuška, odmah skočim. Psihički sam jako loše pa se nadam da će mi psihijatar pomoći. Ovo je prokletstvo. Ne mogu otići do pekare ni kioska, sad me već strah otići do kontejnera baciti smeće - zaključila je Romana.
Devedesetih je, dok je još bila Robert, radila u tvornici azbesta te je oboljela od azbestoze pa, kako kaže, ne zna koliko joj je ostalo života.