Znam, sve je to lijepo i možda da imam toliko novaca vjerovatno bih i ja trošila na svašta, ali kad dođem doma umorna s posla i kad me dočeka moje zlato na dvorištu trčeći prema meni raširenih ruku i vičući mama, mama, meni je srce veliko ko kuća. Ma tko bi ga dao poslije toga osobnoj asistentici na čuvanje?!?
krnjevo
03.9.2016.
Odustani
To je još super ako umorna s posla dođeš doma i tvoje zlato te dočeka na dvorištu... mene moja 2 zlata nisu dočekivala doma, nego sam najprije umorna s posla mo
rala putovat po njih u vrtić, oblačit ih za odlazak, a tek onda, još umornija, s njima putovat doma, pa onda kuhat ručak za cijelu obitelj...
Prikaži još ↓
jele112
03.9.2016.
Odustani
Jooooj, vjerujem da ti je bilo teško, ja srećom imam "nona servis" koja mi čuva malog i skuha!!!! Možeš li si to zamislit? Ja dođem doma pojedem i igram se sa s
vojim zlatom :))
Samo , nemoj mislit da je život u zajednici s 3 genracije super, ima to svojih prednosti i
nedostataka tako da nije sve tako divno i krasno, ali ovi trenuci kad dođem doma i kad imam vremena za svije dijete su NEPROCJENJIVI!!!!!!
Prikaži još ↓
krnjevo
03.9.2016.
Odustani
Blago tebi, jele. Bilo je perioda kad smo i mi živjeli sa nonom i nonićem, ali osim nedostataka ničeg drugog nije bilo. Djeca su i dalje išla u vrtić, ja sam i
dalje kuhala posebno za moju obitelj, plaćali smo režije sukladno broju članova obitelji... to ti je bilo kao da smo živjeli u podstanarstvu zajedno s gazdama. Tek kad smo odselili nona bi uskočila, ali samo ako je maleni bio bolestan, da ja ne bih išla na bolovanje.
Prikaži još ↓
jele112
03.9.2016.
Odustani
Kod nas funkcionira tako da mi sve financiramo, a nona daje svoj maksimum da nam pomogne. Znači mi plaćamo sve režije, kupujemo hranu, obnavljamo i održavamo ku
ću, registriramo sve aute i auto od none, jer nona ima jako malu penziju da u velikoj kući ne bi mogla biti sama (a nonić je davno umro), ali nam zato nona maksimalno pomaže u kući i oko djece i možemo reć da smo mi jedna velika sretna obitelj, ali... Ali ima to i svojih loših strana! Čim ti netko dođe u goste eto ti none da ga malo pozdravi, ne možeš otić u dućan a da te ona ne snimi u dvorištu i ne pita kamo ćeš? Ako slučajno ja ili suprug a pogotovo ja izađem van s frendicama odmah pitanja di si bila? Što si radila? Ako kasnim s posla, di sam bila? Ne možeš doslovce otić u zahod a da se ne opravdaš nekome!!!! Vjeruj mi, nije ni to lako! Ako idemo u Tower ili ZTC et ti none i ona baš sad mora po nešto ić! Ako naručimo nekad navečer pizzu nona se uvrijedi jer misli da njezin ručak nije bio dobar... i još milijon sitnica koje nisu zlonamjerne ali nas ubijaju!!!! Najidelanije je u biti biti sam sa svojom familijom. Ali mi smo svi to tako prihvatili i tako živimo. Bez brige, da pitaš nonu (moju mamu inače), vjerovatno bi ti i ona imala sto primjedbi na nas... I to je jednostavno tako!
Prikaži još ↓
krnjevo
03.9.2016.
Odustani
Hahaha, nikako dobro, kažeš... A vi ste bar u velikoj kući, pa se možeš tu i tamo malo i skrit od none, a mi smo bili u stanu svi skupa. Ma, bolje da ti ne prič
am. Preporodili smo se kad smo dobili svoj stan (usput, to je bio zadnji vlak u koji smo uskočili '89. godine, kad su u vrijeme mrklog mraka firme još dijelile stanove, a koje smo kasnije otkupljivali).
Prikaži još ↓
jele112
03.9.2016.
Odustani
Da, vjeruj mi ponekad se zaista poželim sakrit, npr. u ormar!!!! :)))
Ali zato su nam Božići, Nove godine , Uskrsi i fešte svaki dan! Pa mi smo svaki dan famili
ja na okupu! :D
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .