Ima san 15 godina kad mi je rodak poginia..Bia je dobrovoljac domovinskog rata 141 brigada Kastela.. Pogoden je geleron u glavu,bia je u komi 10 dana.11 dan je umra. Jedino cega se sican jest da san bia u babinoj kuci,i receno mi je da ga doktori nisu uspili spasit..Ja taj moment san bia zakocen,nisan ni suzu pustia i nije mi bilo jasno kako ne mogu zaplakat..Zapita san se jesan li ja normalan.Na dan sprovoda se sican da kad san usa u prostoriju di je bia lijes,i kad san vidia njegovu sliku,ja san se slomia.Ja san u sebi pocea jecat..Ali,kad je red doslo da zasvira truba,ja suze vise nisan moga zaustavit..Ja san vrista...Kad smo dosli doma,sestra je uletila u sobu i zalupila vratima..Sve dalje mi je u magli i nicega se vise ne sican..Ka da mi je neko odlucia izbrisat dobar dio vrimena.. 22 godine kasnije kad god gledan njegove slike,placen toliko da me oci bole..Iman osjecaj da mi je bol teza sad nego prije..Nikad se necemo moc pomirit s tim da ga vise nema..Nikad..