kome smetaju psihijatri ,svima onima koji imaju takav sklop u glavi da su slabići i da ne vide svijetlo na kraju tunela ,,onaj tko ne pokuša nemoguće taj ne može ni moguće,,dobro je gore navedeni naglasi ,treba imati svoj ,,ja,,...izdržala sam ratno stanje,kada su mi oba sina bila na ratištu ,pokojni muž umirao od carcinoma ,svekar , nepokretni od moždanog udara,ja radim u bolnici ne znam za sinove gdje su ,kako su ,da li su živi ,sebi sam dala zadatak da pok. suprugu pružim njegu i brigu u njegovim teškim mukama ,svekra previjam sa najtežim ranama ,pokoj.svekrvi zahvaljujem što im je kuhala ručak dok ja nisam došla iz posla,svaki 3 dan sprovodi poginulih i to školski prijatelji mojih sinova,nisam uzimala ni antidepresive ,ni pušila,ni konzumirala alkohol ,sebi sam zadala zadatak da budem hladne glave jer me bolesnici čekaju ,kako u bolnici tako i kod kuće molila se Bogu za se branitelje i svoje sinove da se kući vrate svojim najmilijima živi a meni da dade snagu i strpljenje....