E takav sam i ja, samo sto ja nikad nisam htio drugima pokazat da mi smeta zvakanje i srkanje pa sam drzao u sebi koliko sam mogao do kraja rucka, a nakon toga bi se zatvorio u sobu i poludio. Naravno niko nikad nije imao razumijevanja za moje stanje sto je dovelo do toga da me svi smatraju divljakom kad se samo dignem od stola bez rijeci i odem kad pojedinci dodu za stol. Bolest je jako teska i nije ju moguce izlijeciti, pokusavao sam na sve moguce nacine ali nista ne pomaze. Jednostavno drzat u sebi kolko se moze i kasnije se dobro ispuhati jer to je kao da vas neko namjerno provocira. Vjerujte mi, strasno je, jer dok se svi ostali opuste, zvacu i srcu ko svinje te pricaju punim ustima jer ih zaboli cuka za sve ja kuham u sebi i samo gledam kako da odem, a nakon toga za sve ispada divljak i zivcenjak..jer naravno niko nema razumijevanja za mene dok ja moram imati razumijevanja za to srkanje, zvakanje i ostalo...lijepi pozdrav od luđaka