Jednoga dana, vidjeli nismo, Zoki je, kažu, dobio pismo.
Medeno pismo, pričao meca, stiglo u torbi poštara zeca.
Adresa kratka, slova k`o jaja: „ Za druga Zoku na kraju gaja”.
U pismu piše: „ Zoki, brate, sanjam te često i mislim na te. Evo
ti pišem iz kamenjara guskinim perom. Divno li šara! Dođi na ručak u
moju vilu, požuri samo, ne žali službenu pilu. Sa punim loncem i masnim
brkom čekat ću na te, požuri trkom i povedi drugove Mrsu i Mesu.
Nježno te grli medena lica i pozdrave šalje lisica Merzelica.”
V1
Vjerujem_1
11.4.2014.
Odustani
Ni Ćopić se ne bi postidio ovih stihova!
mj
mjesec6
11.4.2014.
Odustani
super!!! :-)
u1
user_147520
11.4.2014.
Odustani
Pošaljite Jovanoviću nek ubaci u bukvar za dogodine :)!
gg
greta guslar
11.4.2014.
Odustani
Hahaha.... baš dobro.... super čak adaptirano.... a dalo bi se tu i povečati društvo!!!!
u3
user_308618
11.4.2014.
Odustani
Ponekad treba malo satire, pa makar koristio i nečije djelo, ali nisam si mogao pomoći. Kada sam pročitao članak o balu kod Marine, odmah me je to asociralo na
ježevu kućicu, jer još se sjećam dijelova ove prekrasne priče i znao sam da će, po mom skromnom mišljenju, bar jedan odlomak savršeno odgovarati.
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .