Praštanje je ponovno nalaženje otuđene svojine, mizantropija je produženo samoubistvo, a egoizam najveća bijeda jednog stvorenja...Praštajući, čovjek se ipak uzdiže iz blata i iznad onih koji ga vrijeđaju a istina, a neka istina bude bitna, ali praštati treba ..zabludu. Generalno je opraštanje po meni i izazov..osobito, ako se osoba koja je povrijedila ne kaje. Treba se "samo" ???:))) prebaciti u njegovu kožu i shvatiti zašto je to uradio. Ljudi nisu savršeni, tada je i lakše oprostiti im njihove felere odnosno, zaboraviti ih, prekrižiti i ne puštati k sebi. Čovjek ipak ima pravo na izbor jer svi smo samo jednom na zemlji. ( ja moram doći još jednom, kako ću neznam😉🤗) Sad realno, filozofski gledano, oprost je fundamentalni fenomen, o tome bi se moglo i jeste veoma mnogo i pisalo i diskutiralo. Treba ipak oprostiti neprijateljima, jer nas njihovo breme vuče dnu i u negativno, ali im nikada svakako ne zaboraviti imena. Otprilike kao, oni neznaju što rade. Al ' pak mislim da znaju, znaju itekako, a najgore će im biti oprostiti sebi. Pa neka im je sa srećom..Amen:)