Pa stvar je da da u našoj neprežaljenoj Jugovini, nije se baš toliko kupovalo, niti je bilo odjeće za kupiti, bar ne po ovim cijenama. I ljudi su mi nekako izgledali sretniji. Bilo je normalno da dobiješ jedne patike godišnje za školu, one stare se za "oko kuće". Popularno, misne i svenosne! Bile su Adidas Universal, koji je meni najdraži i najbolji model, i sada isključivo nosim Adidas i to replike tih modela! Danas imam ormara jedno 4 metra, puno s vrha do dna, od kraja do kraja (mojih jedno pola metra). Jednom prilikom kada sam stavljao majice kratki rukav na pranje u proljeće, izbrojim 20+ komada. Pa jeli mi treba baš toliko komada? A sjećam se kad sam imao dvoje patike, dvoje farmerke i nekoliko majica, jeans jaketa koju sam nosio dok se raspala (tada je to bilo moderno), sada se kupuje sa ofucanim lookom. I onda pričamo o ekologiji. Povećana potražnja za odjećom, dovodi do veće potrošnje resursa i s time do većeg zagađenja. Je li nekome palo na pamet da se recimo kupuje i troši manje? Recimo zar nije dovoljno par odjevnih predmeta? I što je najbolje pored tona robe u kući moja draga nikad nema ništa za obući. To je prokletsvo potrošačkog društva, vječno nezadovoljstvo i stremljenje za još, bez svrhe i cilja. A da ne pričam o kvaliteti ovih odjevnih komada, odlični, peri, deri, samo nemoj u vodu.