Tus Jastrebu: Traži sve što trebaš, ali samo ono što imamo

Predsjednik Tuđman tražio je Jastreba, 10 dana prije pada Vukovara, da mu pošalje faks o tome što su on i zapovjednik Operativne zone Osijek Karlo Gorinšek tražili, a načelnik glavnog stožera OS RH Anton Tus obećao da će dobiti. Pomoć nikad nije stigla.

Jastreb: Karlo, čuješ me? Slušaj... Onaj faks...Tuđman te je tražio.

Gorinšek: Sad sam razgovarao s njim. 

Jastreb: Je l’ ti rekao onaj faks da pošalješ? 

Gorinšek: Molim? 

Jastreb: Da pošalješ faks. 

Gorinšek: Faks? 

Jastreb: Da. 

Gorinšek: Ne, nije rekao. 

Jastreb: Rekao je da pošalješ onaj faks što si ono od Tusa tražio, sjećaš se? One snage što su bile svojedobno kod mene. 

Gorinšek: Aha. 

Jastreb: Te. 

Gorinšek: On je to dobio. 

Jastreb: Ma nije dobio... Ovaj... 

Gorinšek: Kako ne! To.... U ono vrijeme ... Ja ne znam je l’ to oni bacaju ili je nešto drugo. To je ono izvnešto drugo. To je ono izvješće bilo... 

Jastreb: Ma ne izvješće. Ono što si ti tražio da ti se da, da možemo ići posao napraviti. 

Gorinšek: Aha to, da, da to je to u tom izvješću dato, O.K. 

Jastreb: To je rekao da mu odmah faksom proslijediš, i to odmah, kaže. On je tamo na sjednici i dobit će to. I pita što može, a što ne može... Napravi to, to će nam pomoći puno. 

Gorinšek: Znam, ali to ima kod ovoga, kako se zove, kod Tusa, to je kod Tusa na stolu.... To isto je i kod Šarinića na stolu u kabinetu. On to ima. 

Jastreb: Čuješ, to mi je rekao, ja sam rekao da smo razmatrali i da je to poslano. 

Gorinšek: Pa si rekao da imam municiju pa da ne dam? 

Jastreb: Ne, nisam rekao to... Ja sam rekao da je tvoj susjed. 

Gorinšek: Daj... Kakav susjed? Razgovarao sam ja s njim. 

Jastreb: To sam rekao. Ma, čekaj da ti kažem. Ma meni je Šeks rekao da ima...Čovječe Božji...

Gorinšek: Tko? 

Jastreb: Šeks mi je rekao. 

Gorinšek: Šeks...ha ha ha ha... 

Jastreb: Pa, jebo me Bog, ako lažem. 

Gorinšek: Dobro. 

Jastreb: Pazi, ne znam da li on laže ili ne laže. 

Gorinšek: Šeks ne bi trebao lagati, ne, ni u kom slučaju. 

Jastreb: Ozbiljno on mi je rekao kad sam bio kod Domjana. 

Gorinšek: Može biti sam da je dezinformiran, i da je krivi kalibar čuo, i tako, znaš. 

Jastreb: Ne znam, baš je bila riječ o onome, znaš.... 

Gorinšek: Jer on baš i nije neki stručnjak. On se ne razumije u te stvari, ali možda je čuo nešto, pa je načuo, i tako. Jer da ima, ja bih to znao. Ali, u redu. 

Jastreb: Čuj, Karlo, da ti samo kažem, ovo sad što dolazi, to je u redu. A ako nama ne dođe ono iz čega ćemo mi gruvati, opet ćemo biti... na početku. To ti je valjda jasno? 

Gorinšek: Ma kako mi ne bi bilo jasno. 

Jastreb: Dogovoreno? 

Gorinšek: Bok. 

U nastavku slijedi razgovor između Jastreba i Antona Tusa. 

Ženski glas iz stožera u Vinkovcima: Za gospodina Jastreba. Oni su razgovarali, ali je između njih pukla veza. Može li se ponovo uspostaviti kontakt? 

Ženski glas: Može. Samo malo. 

Jastreb: Halo? 

Ženski glas: Gospodine Jastreb? 

Jastreb: Da, tu sam. 

Tus: Mile, zdravo! 

Jastreb: Jeste li vi? 

Tus: Jesam. Što je? Prekinulo nas je nešto? Inače? Reci mi, pravo, jesi ti lično dobro? 

Jastreb: Pa, tako, ne bih se hvalio, ali.. 

Tus: Čujem po glasu da si zdrav. Čim je zdravlja, ono drugo će se sve riješiti.... 

Jastreb: Nadam se da će biti zdravlja. 

Tus: Čuo sam sad onaj razgovor s generalom Perom. 

Jastreb: Da, opet su mi ovdje oni što su došli za oklop. 

Tus: Čuo sam to, čuo sam. 

Jastreb: Ili poubijati, ili ne znam što ćemo. 

Tus: Evo, sad ćemo vidjeti kako da još posada dobije taj rezervni, ili tako nešto.. 

Jastreb: Tamo stoji, i neće ni da čuje za to. 

Tus: Aha, imamo rezervnih posada pa ćemo vidjeti što ćemo. To smo naredili pa da vidimo... 

Jastreb: To treba hitno. 

Tus: E, a naredili smo, znaš. 

Jastreb: Mi bi trebali s tim da krenemo. 

Tus: A da. 

Jastreb: Da... i sad bi trebalo malo... 

Tus: Joj, vidi ti svoje moći tamo... iskoristi da nikako ne stanemo. Pojačanje ćeš dobiti u ljudima... I danas i sutra. I to dosta. Izgurat ćemo. 

Jastreb: To je hitno potrebno, ali ono, nema ništa od onoga. Gdje je Jezerčić? On je bio kod mene i rekao da ne može skupiti to. On je bio kod mene... 

Tus: Onaj, je l’? 

Jastreb: Da, znate gdje je Jezerčić? 

Tus: Da, znam. 

Jastreb: Tamo gdje je bio ovaj, kako se zove..? 

Tus: Sve mi je jasno. 

Jastreb: E.... On kaže da on ne može to skupit. 

Tus: Ovaj Stjepan? 

Jastreb: Pa ne znam kako se zove. 

Tus: Je, je, Ivanić. 

Jastreb: Kaže: ‘Ja to ne mogu skupiti ne računajte na mene’. 

Tus: A on je skupio, ima 700. Mi hoćemo još da skupimo, drugih.  

Jastreb: Pa to se vjerojatno opet razbježalo. 

Tus: Pa dobro, sad ćemo malo to pogledati. Čuj, nema druge, nemamo druge, moramo naprijed, svi gledaju, čekaju sve od tebe. Daj, kao što si i do sada, posebno sad u ovoj situaciji da ne stanemo. Može bit problema, možemo zastati, može biti svega. Ali ojačavat ćemo neprekidno, stati ne smijemo. 

Jastreb: Čujte, to je meni sasvim jasno i ja sam uvijek za to. Međutim, ovo je nerealno, sad je zaista nerealno, bit ću presretan ako prvu etapu završimo. 

Tus: Dobro, prvu etapu, pa možemo i bolje vatrom pomagati. 

Jastreb: Bit ću presretan, ako to uspijemo. 

Tus: Važno je da presiječemo nove tokove. 

Jastreb: Da, ali ne mogu vatrom kad nemam, znate da nemam. 

Tus: A, čuj. Shvati da se ovo sve prikupljalo i čekalo da bi se moglo nešto. 

Jastreb: Ma jest, shvaćam, ali... 

Tus: Kad nema. 

Jastreb: Ja sam rekao Stipetiću da je pola toga otišlo nazad. 

Tus: A znam, čuo sam to... Kaže mi... Da, da... Dobro je to, tako može biti, ali se poslije to sve može vratiti. Borimo se. Tjeraj ove druge... 

Jastreb: Da...ode mi i Karlo i sve... Pokušavamo sve, međutim, ne ide, stenjemo, uzdišemo. 

Tus: Dobro, radi ti svoj plan, a ja, mi ćemo drugi, za ovo sa strane što treba prikupljati. 

Jastreb: Recite mi jeste li poslali onu pismenu zapovijed? 

Tus: Ma, o tome ćemo lako, to nije... Vidjet ćemo, nije to moje još... Čuj, čut ćemo se. 

Jastreb: A čije je ako nije vaše? Vi ste meni vrhovnik. 

Tus: Čut ćemo se! Sve je to čisto, budi bez brige. Nemoj, budi ratnik kako si i bio, nemoj se baviti onim drugim stvarima. 

Jastreb: Ja bih samo volio da ratujem, vi to znate... 

Tus: I na tome ostani, i sve će biti u redu... 

Jastreb: Samo mi omogućite da ratujem. 

Tus: Pa kažem ti... Evo ti... Mogućnosti imaš, vodiš sve to. 

Jastreb: S ovim ovo nećemo moći napraviti, sigurno. 

Tus: E, pa onda ojačavamo. Tražite sve što treba... Ali ono što imamo. 

Jastreb: E, pa sad ja ne znam koliko imamo. 

Tus: Ja ti ne mogu dati granate koje nemam. Poslat ćemo ti još toga... Evo sad ćemo vam poslati što god još možemo. Mada smo skinuli, da ti ne pričam gdje, zaustavili smo na drugim mjestima. 

Jastreb: Ne mogu ja ništa oko toga odlučivati. Ja nisam taj koji odlučuje, ja sam taj koji treba realizirati. 

Tus: Jest, jest, i računaj na ono što ti možemo dati. A još ćemo izvući. Evo, računaj da danas stiže još štošta. Samo ljude ove treba, koji se vraćaju, malo zadržati i natjerati da se vrate, je l’? 

Jastreb: Da, ja znam kako ih se može natjerati, samo onda ću ja ispasti, ovaj, zločinac. 

Tus: Nećeš, nemoj ti ništa lično. 

Jastreb: Neću ja, to je jasna stvar... 

Tus: Nemoj. 

Jastreb: Radit će to netko drugi. 

Tus: Pa mislim ovo tjeranje ljudi, pritisak i... 

Jastreb: To, na to i ja mislim. 

Tus: To izvedi na onaj način kako umiješ i kako treba, više emotivno, moralno.