"Kćerku više neću dati od sebe pa makar obje umrle"

Umrijet ću od tuge ako se ja i moja Sanja budemo morale rastati. Ona je teško bolesna, a ja moram na posao. Nema niti jedne ustanove u Puli koja bi ju prihvatila, plakala je očajna Radmila Bubonjić-Butković iz Pule. Njezina kćer Sanja (28) boluje od  s West sindroma, najtežeg oblika epilepsije i ima više od 30 napadaja dnevno. Posljednjih dva tjedna Sanji je bilo vrlo loše i svaki dan ju je Radmila vodila na hitnu pomoć.
- Živimo na četvrtom katu zgrade bez lifta. Imam 50-ak kilograma, a Sanja blizu 70 kilograma. Kada idemo na hitnu, do prizemlja nam treba pola sata. Prvo prođemo jednu-dvije stepenice pa pričekamo epileptični napad i kad prođe nastavimo. Sretne smo kad dođemo u prizemlje - priča Radmila. Teško bolesna djevojka ništa ne može sama napraviti, ne priča i ne hoda, i od silnih napadaja mozak joj je trajno uništen. Prognoze su bile da će živjeti do prve godine života, no ona se do danas bori.  Radmila je trenutno na bolovanju do 1. rujna i mora se vratiti na posao, a Sanju odvesti u Krapinsko-zagorsku županiju u privatnu ustanovu.
- Osoblje je tamo divno, ali je Sanja jako vezana uz mene i to je predaleko. Rijetko ju viđam i ona od tuge ne želi niti jesti. Od stresa joj je bila opala sva kosa i vratila se s temperaturom 40. Imam primanja od 2650 kuna na mjesec i to je meni i Sanji jedini izvor prihoda. Moram na posao, ali Sanju ne želim više dati, srce će mi puknuti. Ako treba, neka dobijem otkaz i ja i Sanja ćemo barem umrijeti zajedno na 4 katu zgrade. Možda će tada netko shvatiti da nam je trebao pomoći - slomljeno je kazala majka. Radmila Butković-Bubonjić molila je sve ljude koji im se žele javiti da ju nazovu na broj telefona 052 223 595.