Šerif je u gradu. Taman je krenuo prisloniti čašu viskija ustima kad je njegov mir pokvarilo nekakvo glasno komešanje i urlanje izvana. Ma šta se oni to deru?!
Karamarku su prosvjednici Indijanci, a je li on onda šerif?
Šerif je u gradu. Uz lagano zveckanje mamuza, brzim pokretom ruke otvorio je vrata saluna. Velika zlatna zvijezda na njegovom kožnom prsluku nakratko je zaslijepila sve goste, dok nije krenuo otirati prašinu nakon cjelodnevnog jahanja. Konobar u bijeloj košulji i tregerima neobično brzo i nervozno počeo je brisati čašu. Brže bolje natoči čašu viskija i bocu ostavlja na šanku. Taman je šerif krenuo prisloniti čašu ustima kad je njegov mir pokvarilo nekakvo glasno komešanje i urlanje izvana. U daljini su se čuli nekakvi neartikulirani krici...
Lopovi! Lopovi! Mi vas plaćamo! - čulo se izvana.
Izašao je vidjeti o čemu se radi. Stao je pored pomoćnika koji je stajao iza ugla: Momče, koliko ima tih Indijanaca?
U to je sišla gazdarica, lady Jaca i vidno uznemirena spustila se po stepenicama saluna.
- Šerife! Što se to događa? Zašto ti ljudi prave nerede i zašto nas napadaju?
U to se umiješa konobar i reče: Lady Jaco, kažu da smo im opljačkali i oteli zemlju.
- Ne brinite ništa Lady Jaco - povika strogim glasom šerif - Brzo ćemo mi razjuriti tu bandu!
No, dobro onda - reče Jaca. Laku noć šerife, laku noć svima - kaže ona i uspne se uz stepenice na zasluženi počinak.