Tri puta sam našao novčanik i svaki put sam ga vratio. Prvi puta krajem 90ih , klinci smo bili i našli novčanik u bircu na benzinskoj di smo visili stalno. Bilo oko 2000 kn, kaj je tada bilo ko danas 5000. i još gomila dokumenata i kartica. Sječam se čak i imena, Zvao se ante bota. Čovjek je bio kamionđija pa je već tad imao mobitel i uspjeli smo ga dobiti, otkačio je prikolicu u slunju i vratio se do draganića po novčanik. Platio nam rundu nas 5 je bilo, piva je tad bila 7 kn i otišao. Toliko o zahvalnosti... Drugi puta priej 10ak godina, samo su dokumenti bili u njemu, neko je novac već uzeo. Potrudio sam se doći do čovjeka pomoću nekjih brojeva kaj sam našao u novčaniku i isto tako mu ubacio novčanik u kaslić jer ga nije bilo doma. Po papirima kaj je sam našao unutra, vidio sam da je bio neki biznismen imao je firmu i očito mu para nije falilo. Nikad mi se nije javio da me barem na piće pozove zahvalnosti radi, ipak je biloo gomila dokumenata unutra. I treći puta prije 5-6 godina dok sam radio kao poštar, našao novčanik sa 140 kuna i nekoliko dokumenata. Otišao na adresu i dao dečku od vlasnice novčanika, koji se toliko zbunio da mi nije ništa ni ponudio, ali je onda uzeo auto i našao me u kvartu malo kasnije i htio mi dati novac koji je bio unutra, nakon kaj sam odbio, doslovce mi ga je ugurao u đep i odjurio auto. Poanta? Onaj koji je imao najmanje mi je doslovce na silu dao sve novce, a ovi kaj su imali puno šipak...