Kažu da je praotac Noa počeo lozu saditi i od nje vino praviti. Jednog dana dođe u vinograd nečastivi, prikrade se čokotu i reče mu: Draga biljko moja, tebe sam izabrao da mi budeš vjeran drug i pomoćnik. Ja ću tebe lijepo paziti, a ti ćeš meni pomoći da se osvetim čovjeku. Uskoro je nečastivi ponovo došao u vinograd. Sa sobom je doveo tri životinje ovcu, lava i svinju. Sve tri je zaklao i njihovom krvlju natopio zemlju oko čokota a iz natopljene zemlje je čokot crpio svoju snagu. Došlo je vrijeme berbe. Noa je pio vino u slast, ali se s njime počelo nešto čudno događati. Prva čaša ulila je u njega dobroćudnost i blagost, neku ljubaznost kao u janjeta. Druga čaša pretvorila ga je u lava – postao je hrabar junak ali je činio i nasilja. Popivši treću čašu unio je u sebe i dio svinjske krvi. Izgubio je u svemu mjeru i sram. Pao je u kaljužu i počeo u njoj zadovoljno groktati, baš kao prava svinja.