A ono, nema pristupa samo tako. Jedino uz pratnju nekolicine ljudi koji tamo imaju vinograde (uz dozvolu talijanske vlade naravno) i tko je voljan prevesti ljud
e svojim brodom tamo uz naknadu. Otok je napušten, zgrade je preuzela priroda, jedino su tad bili uređeni vinogradi. Ne znam kakvo je stanje danas. Budući da je zapušten, osim zvukova mora i ptica na otoku nema drugih zvukova. Čak nakon nekog vremena tišina postane jeziva. Ali otok ko otok, imrovizirane stazice kroz obrasle ruševine. Kruže razne priče da je otok krcat leševima, da ribari ne love ribu u blizini otoka jer znaju ponekad izvući van ljudske ostatke u mreži i slično, ali kad dođeš tamo nema ničega. Samo priroda koja lagano natrag uzima svoje i tišina.
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .