Kratkotrajni stres omogućuje brze reflekse npr. kad se izmičete pred jurećim autom No ako je stres kroničan, organizam jednostavno pregori
Uništavajući srce te krvne žile stres ubija više no rak
Kronični stres povećava rizik od srčanih bolesti za 68 posto, pokazala je studija Sveučilišnog fakulteta u Londonu provedena na 10 tisuća ljudi. A upravo su srčani i moždani udari te bolesti krvožilnog sustava glavni uzrok smrti u svijetu, a slijedi ih rak. Stres uništava imunitet, vitku liniju te briše gotovo sve više funkcije mozga, poput pamćenja ili suosjećanja. Pogoduje i čitavom nizu fizioloških i psiholoških bolesti, od visokog tlaka do Alzheimera.
- Stres je napadaj energije. Kratkotrajno ubrzava reflekse, razbuđuje te poboljšava koncentraciju - istaknula je dr. Lynne Tan, s Medicinskog fakulteta u New Yorku. No kao što automobil bolje vozi ako mu se kratkotrajno ubrizga nitro, koristi li se stalno, auto će eksplodirati. I organizam će pregorjeti pod navalom adrenalina, kortizola i drugih hormona. Prvi na udaru je krvožilni sustav. Osim što adrenalin ubrzava rad srca te povisuje krvni tlak, a previše kortizola nagriza stijenke žila i srca, stres mijenja navike. Uz alkohol i cigaretu, ljudi pod stresom će birati hranu zasićenu masnoćama ili šećerom kako bi vratili energiju. Također, izbjegavaju vježbanje čime ulaze u začarani krug. Upravo je fizička aktivnost najbolji ispušni ventil.
STRES MIJENJA APETIT: Pod stresom neki ljudi jedu previše, drugi gladuju. U pravilu, stres "bira" slatku ili masnu hranu
POKAZUJE SE NA LICU: Psorijaza, ekcemi i herpesi pojavljuju se pod stresom, zbog pada imuniteta, koji uništavaju hormoni stresa
OPASNO SPREMA MAST: Zbog visoke razine kortizola, mast se taloži oko trbuha, odakle lako ulazi u krv te izaziva srčane bolesti
BOLNO STEŽE MIŠIĆE: Kronični stres izaziva tikove te grči mišiće. Zbog adrenalina se grče mišići leđa te se javlja bol križa
BRIŠE PAMĆENJE: Neuroni u mozgu zbog kortizola ne mogu stvarati nove veze te ujedno lakše brišu one već utabane