Nekad se pucalo karabitom(garburom) iz onih famoznih metalnih kutija za Vegetu...Čavlom bi se na dnu kutije napravila mala rupa ,nabavio komad karabita,pljunuo karabit stavio u polegnutu kutiju,stavio poklopac ,zapalila šibica i onda buuuum..Bitno je bilo da 1)Rupa nije smjela biti niti prevelika niti premala..2)Komad karabita nije smio biti ni prevelik niti premal..3)Kolićina pljuvačke je trebala biti umjerena..4)Poklopac se trebao dobro zatvoriti,ALI NE PREJAKO,da kutija nebi eksplodirala..5)Čekalo bi se otprilike 3-5 sekundi da u kutiji dođe do reakcije i da se kutija napuni eksplozivnim plinom..6)Zapalila bi se šibica ,koja bi se prinijela na rupu,ali ne preblizu(pola cm od rupe)..i onda bi nastala eksplozija..ako bi se poštivali svi parametri ,eksplozije su se mogle čuti i do 2 kilometra u daljini...Mogu reći da sam bio pravi maher u tome.7)naravno da bi poklopac od kutije okrenuli u pravcu gdje nema nikoga u blizini,a isto tako ne bi smio biti nikakav zid u blizini Poklopac bi u idealnim eksplozijama znao odletjeti i po 30 metara u daljinu.Pošto se pucalo po noći znalo se dogoditi da se poklopac i zagubi.Tako da je uvijek trebalo imati 2-3 rezervna poklopca,a i rezervnu kutiju,ako bi se vremenom deformirala kutija iz koje smo pucali ..8)U pravilu djeci ispod 12 godina se nikako nebi smjelo takvo što dati u ruke..9)Trebalo bi prijeći kratku obuku i vidjeti stotinjak oglednih pucnjeva .10)Ako se poštuju sva pravila i izabere dobra kutija, nebi smjelo biti problema..