Jedino sto ostaju su rijeci sto mi na kraju kazemo o njoj. Znam da je svaki od nas iskren kad kaze "Pocivala u miru" ili "R.I.P.", ali ono po cemu je neka osoba posebna to odlazi s njom. Nitko ne moze nekoga na pravi nacin zamijeniti. To je nemoguce. Osobno sam procitao clanak prije godinu i pol (bilo je u nekim novinama) kako je doticna tesko bolesna i normalno isao sam otvoriti clanak jer me zanimalo. Ipak je relativno mlada osoba bila u pitanju. Sad mi je jos teze jer i sam znam koliko je propatila od tada. Znam da je bila na lijecenju u Bihacu i da joj se bolest vracala vise puta. To sam zapamtio i to je najgore kad jednom pomislis da si se toga rijesio ponovno se to isto vrati. Isto tako nikad necu zaboraviti kako je neko moj volio njenu pismu "Prokleta je Amerika". Konkretno moja sestra je obozavala tu pismu. Sto je najtuznije to je jako tuzna pisma koja govori o djetinjstvu i odrastanju bez oca