Stožer čini zločin protiv građana jer prisilno moraju plaćati cijenu tuđe sigurnosti. Naime, ako je pojedinac rizičan i treba sigurnost od korone, on po prirodi stvari tu sigurnost treba i platiti. Mora se nečega odreći. Npr. slobode ili ugode i to tako da se zaključa ili dobro maskira. To je cijena, jer sigurnost košta. No što stožer radi? Stožer tom pojedincu kaže: ma ne plaćaj, ima bolji način. Mi držimo represiju, mi smo vlast i prisiliti ćemo druge da plate cijenu. Prisilit ćemo kuhara, konobara, onkološkog bolesnika, đaka. Njih ćemo zaključati, njima ćemo onemogućit rad, njima ćemo opstruirati zdravstvenu zaštitu i otežati disanje. Nek oni plate cijenu tvoje sigurnosti. Nek se oni odreknu slobode, sigurnosti i zdravlja da ti budeš siguran od korone. Naravno, rizičnome to paše. Paše mu da cijenu njegove sigurnosti plaćaju drugi. A kako i ne bi? Zamislite da trebate novi mobitel, TV ili auto, a plaća ih netko drugi. Kome to ne bi pasalo? No u čemu ja kvaka? Pa u tome da kad vam netko daruje te stvari, kad ih besplatno dobijete slobodnom voljom drugoga, to je ok. No ako koristite silu kako bi te stvari oteli, onda je to zločin. Upravo takav zločin čini stožer. On koristi silu kako bi jednima oteo slobodu, sigurnost i zdravlje, a sve kako bi rizični besplatno uživali sigurnost od korone. No ono što je ovdje najtragičnije jest to da ovi ne uživaju ništa. Jer znanstveno, lockdowni su neučinkoviti. To pak čini zločine stožera još okrutnijima.