...ako je istinito, jako je žalosno... ali ja to gledam iz popuno druge perspektive... perspektive roditelja... od prvog zubića i jednom i drugom sinu perem zubiće... danas moj petogodišnjak to radi sam, a malenome još uvijek ja četkam zubiće, borbe bude, al ne odustajem... od kad su počeli jesti dohranu, sama sam im spremala svaki obrok, jeli su i ono što ja inaće ne volim ( brokulu, karfiol ) , iako to osobno ne volim, njima sam pripremala jer ne želim da moja djeca ne vole neku hranu samo zato što ju ja ne volim... danas moj petogodišnjak koji je jeo sve voće i povrće kaže kako mrzi crvenu juhu ( juhu od paradajza ) i da mu se povraća od mahuna... al opet s vremena na vrijeme pojede i te famozne mahune... od voća koje je obožavao danas jede samo jabuku, krušku i ponekad bananu... tužna sam zbog toga, ali ne mogu ga baš na silu našopati... kuham svaki dan, razno povrće je uvijek na jelovniku, al jednostavno ima stavri koje dijete ne želi i bok... maleni za sada još jede sve, dvije su mu godine i stavrno ne bira... voće, povrće, meso, riba... bitno da se jede... djeca se razlikuju, isto kao i mi odrasli....