Jako interesantno i poučno. To me podsjetilo na moje najranije djetinstvo, kad sam bio više gladan gol i bos, jeo prirodnu hranu najviše voće i povrće i bio zdrav kao dren, nikad bolestan do svoje 50-sete godine , a živio sam upravo ovako kako danas žive djeca u Danskim vrtićima, ja zbog siromaštva mojih roditelja a ovi iz po njima potpuno pravilnog i zdravog odgoja.,
Možda?
31.1.2020.
Odustani
Baš tako. I sam sam proživio djetinjstvo više prljav nego čist. Cijele dane trčali po prirodi, pili vodu iz potoka... Ono što je tad bila hrana za siromašne, sa
d je zdrava hrana.
Prikaži još ↓
alice111
31.1.2020.
Odustani
djeca se vode dok., min tri nakon pojave simptoma, ako nema vručice ( 38,5) nije potrebno ! stalno uzimanje raznih antibiotika uništava imuno sustav i crijevnu
floru!
Prikaži još ↓
boo1506
31.1.2020.
Odustani
Nikad nismo prali voće,ubereš i jedeš.cijeli dan vani po kisi snijegu itd. Sjećam se jednom kako su mi noge dobile ozebline od snijega... opet bi se vratila u d
jetinjstvo
Prikaži još ↓
tusampjeseice
31.1.2020.
Odustani
Tako i ja i moji klinci, najmiline im uzet krastavac ili rajcicu i odmah pojesti.
A o penjanju po drvecu da nepricam, najstarija bila kod ljecnika pala na ruku,
i kazem ja njemu sto je bilo. Covijek se krstio, kaze dugo nisam cuo da se djeca penju na drvo, i da kad se oporavi nek ju pustam.
Prikaži još ↓
papajaoo7
31.1.2020.
Odustani
Sjećam se, a i sada mi je najveći gušt, trešnje, smokve, jesti sa stabla. Sjećam se 1986. ja i rodica na trešnji, ona je bila par godina starija i priča kako je
čula na radiju da je tamo negdje pukla neka elektrana (Černobil) i da bi trebalo prati trešnje jer nekakva prašina pada po njima. Velim ja, ajde obriši malo od majicu, ko će sad silazit s trešnje i prati :)
Prikaži još ↓
mi
mihaela1000
31.1.2020.
Odustani
Pričala je učiteljica kak su djeca užasno nekoordinirana i loše motorike. Nit zanju trčat,nit padat,a pogotovo neznaju penjat se. I da,sve smo to krivi mi rodit
elji jer samo svi stalno viču nemoj,past ćeš! Moje padaju i dignu se i imaju krvava koljena i ruke. I kaj sad? Dignu se i idu dalje
Prikaži još ↓
Dk
Deaktivirani korisnik
31.1.2020.
Odustani
mihaela1000@ da isključivo su krivi rodorelji ali ne zato što viču "ne, pasti ćeš", nego zato što kažu "evo uzmi mobitel". Lakše je tako nego baviti se njima.
Moj se otac samnom penjao na drveće u dvorištu, zajedno smo brali šljive i višnje, igrali smo nogomet, bacali štap psu, išli na pecanje. Posvetite svoje vrijeme svojoj djeci i provodite ga što više izvan kuće.
Prikaži još ↓
papajaoo7
31.1.2020.
Odustani
Čini mi se da sada djecu sputavamo previše. Penjanje po stablima meni je bilo normalno, bicikl, krvava koljena. Pravljenje kućica na stablu. Kod djeda sam imao
svoj nožić mozda sa 6 godina, njime bi rezbario pastirski štap, ribolov, što ja znam sve. Dida mi je davao traktor da pomičem kad mi je bilo 6-7 godina, dok su stariji sjeno nabacivali. Ubacio bi mi u spore brzine, IMT ide sporije od koračanja u drugoj sporoj. Ne mogu zamisliti da sad dam tako svojoj djeci!
Prikaži još ↓
Dk
Deaktivirani korisnik
31.1.2020.
Odustani
Točno to. Ja sam sa 7-8 godin plakao tati da mi kupi čekić koji će biti samo moj, naravno sam imao svoj nož kojim sam od grana pravio štrijele za luk koji sam s
i sam napravio, puške na kukuruz, praćke...a nije to ni bilo baš tako davno. Kad razmislim koliko se malo promjenilo od vremena djetinjstva moji roditelja do mojega djetinjstva, a koliko puno od mojega djetinjstva do danas, grozno.
Prikaži još ↓
Možda?
31.1.2020.
Odustani
Ovi vaši komentari bude nostalgiju. Sjećam se da nas je znalo biti dvadesetero. Moj sin sad ima jednog kolegu i jednu curicu u komšiluku
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .