zanima me da li su novinari koji kopipejstaju ove savjete barem jednom u životu tri dana proučavali što se nudi na netu i po oglasnicima? zar je tako teško tri dana nazivati okolo, javljati se na oglase i saznati o kakvim se "poslovima" radi, pa potom napisati svoj, a ne prepisani članak? da jesu, ne bi pisali ovakve članke na nivou djece u vrtiću (a mislim da je i njima već gledajući starce jasno da bajka o poslu nije takva kakvom se predstavlja). nema posla za stalno zaposlene ni za lijek, a na internetu se nudi širok asortiman honorarnih poslova. možeš si mislit. sve što se može dobiti je rad na tarot linijama (koji na kraju ne dobiješ plaćeno), prodaja raznih bedastoća putem telefona ili direktne prodaje (nadjite mi nekog tko ne poklopi slušalicu kad ga nazove prodavač koji ima proizvod baš stvoren za njega) i slično. najčešće si traženjem honorarnog posla po netu natovariš na vrat kakvog amway fanatika ili budaletinu koja nudi "unosan" posao na erotskoj telefonskoj liniji, pa na kraju moraš mijenjati telefonski broj. ah, da, zaboravih, dobila sam i ponudu za rad kao pomoćno osoblje pri snimanju novog (prvog?) domaćeg erotskog filma. pustila sam da "producent" (režiser?) završi svoje izlaganje, samo zato da imam materijala za zafrkanciju kasnije. "pomoćno osoblje, znate, nigdje se na filmu ne vidi, ono pomaže, znate, glavnim glumcima, pa znate, pomaže, pa znate što sam htio reći..." :P još me dan danas prijatelji pitaju imam li još broj tog menadžera, ako im ne daj bože, zaškripi pri plaćanju kredita, da malo pomognu glavnom glumcu.