Čestitke boljima. Kada bih lagao sam sebe rekao bih sve je u redu. Ali nije. Utakmica je bila teška, naši su se borili. Kapa dolje. A onda opet postoji i druga strana. Tri minute pred kraj imamo srebro najmanje da bi praktički u zadnjoj minuti izgubili ga. Suci nam poklone srebro penalom izvan vremena igre. I ćorak. Tko je kriv? Ma nitko, Bog je tako htio. To što sam i ja pred malim ekranom skužio da golman čita Zlaju (već mu je prethodno obranio) i da treba pucati bilo tko samo Zlaja, ne nikome ništa. Mislim da smo prokockali "prvenstvo života". No, kako život ide dalje, valja nam i sutra živjeti, zadovoljit ćemo se utješnom nagradom i medaljom. Ako ni to ne prođe pored Vujovićevih Slovenaca (a bojim se da bi nas mogli i oni dobiti) utješno ćemo živjeti sa spoznajom da smo četvrti najbolji (što stvarno i nije loše, ali svijet voli pobjednike). nadam se da nešto i učimo i da se u igri ne oslanjamo na Boga i Gospu jer su nam u toj igri poklonili maksimum, i više od toga. Ostalo je bilo na nama ili nekima od nas. To je istina i iz nje valja učiti.