Jedan krak afere SMS, koja potresa hrvatsku politiku, povezan je sa slučajem elitne prostitucije koji je prije sedam godina izazvao sablazan u javnosti.
U knjizi "Seks skandal" bivša manekenka Izabela D. tada je opisala što se krije iza paravana visoke mode - svijet seksa, prostitucije, droge i bogatih i poznatih sudionika hrvatske društvene scene.
Svakog dana na portalu 24sata.hr donosimo vam feljton s dijelovima iz šokantne knjige.
6. DIO
Al stara, ti jedina ovdje ličiš na neš, mislim ne na neš, super si, trebaš vidjet ove kaj su ostala goveda poslala. Ok, to je katalog za Oriflame, nije za Lancome, al nemrem ni u Oriflame poslat baš zadnje drapaćoze.
Isabela D.
Na pločniku
Doma. Uvijek uvijek ista priča.
Kupujem pljuge, osjećam se turbo odvratno. Pokušavam pizdit na staru, al ne ide.
Dolazi tip, nešto priča, ne odgovaram misleći da će prestat. Oće kurac. Izdere se
- Što ste ljuti tako?
-Nisam ljuta, nešto mislim.
–A bogami, baš onako ljuto izgledate, ja vam ne volim u svom taksiju turobna lica. ..
Zašto ja ovim ljudima svoje pare ostavljam? Zašto oni ne mogu šutjeti i voziti? Nema gužve, pa smo relativno brzo na Folki.
- 80 kuna.
Suzdržavam se da nešto ne kažem, dajem lovu i izlazim. Lijep je dan. Baš ono da se pošteno ubiješ i slušaš ptičice. Zvonim Antoniu i penjem se na njegov peti kat bez lifta. Jebote. Dobro da me infarkt nije strefio.
Pokušavam se sjetiti kad sam vježbala zadnji put. Ne znam.
Antonio je samo u ručniku, što me malo oraspoloži. E taj vježba jebiga, kad samo? Kad stigne između celulitnjače, “poslića”, uvlačenja dilerima?
Nema više ni ručnik, odlično, subota prijepodne i kresanje s Antoniom. Razmišljam dal sam se opće ikad s njim trijezna opalila. Ne. Prvi put. Kul. Palim pljugu, gledam kako traži hlače.
Hvala bogu, ne da bih obukao, nego iz džepa vadi vrećicu. Vrećetinu.
Šta je to, obiteljsko pakiranje? Prijepodne postaje sve bolje, vučem dve lajne, malo čudno izgleda, kao pahulje snijega, nema kamenčića, al puca strašno, nos mi smrznuo, usta su mi zaleđena, fakat pravi Snješko Bijelić.
–Hoćeš raditi večeras onda, moram Marku u Audija iti. Tina i Debela su sigurne, Dvina ulijeće ako ti nećeš.
–Ne znam, ti reci.
–Ha? -Ne mogu više biti doma, krenem se jadati, sve je gore, za svaku sitnicu sere, muka mije kad se uopće moram dići i vidjeti ju. Pogotovo sad za vikend kad je stalno doma.
–Pa dođi kod mene, bit ćemo cimeri.
- Nemoj me zezat, ne znam stvarno što ću.
–Ne zezam te, dođi tu. Ima dovoljno mjesta, odradit ćeš to kuhanjem i peglanjem smije se.
Opće nije loša ideja mislim. Kod Antonia.
–Išta, stavit ćeš čarapu na kvaku kad je Sneki tu?
–A ti za Bizona?
Smijem se, lakše mi je i slažem još. Jupi. Slušamo neki njegov hiphop mix i pijemo proteinske šejkove. Hvala Bogu, Antonio nije mentalno deficitaran poput većine koja me jebe s tekmama kad se ušlagira, nego normalno razgovara. Priča o South Parku, epizoda s Biggijem Smallsom. Ma sve je bolje od HNL-a. Volim nogomet. Aha. Obiteljsko pakovanje još traje.
–To mi je Željko dao, kaže kad ga pitam otkud mu ta vreća. Kao, samo za soma i pol, unutra ima sedam valjda, ja sam isto riknuo kad sam to vidio. Bio je dobre volje, nije mu se dalo vagati. Issue, šta mije za Miru ispričao. Znaš Miru, onog šta mu je dužan već pola godine? Kaže da će mu kupit kartu za Kolumbiju da ode po kilu tamo.
–Ha?
–Da, da - kaže, nema šanse da Miro iščupa neku lovu, ovako će bar probat - ako padne, jebiga, šta sad, ne ide on u zatvor, ako se majmun vrati s kilom još će i zaradit.
–Šta ode u Kolumbiju i šta, stane s kartonom da traži robu?
- A ne, bio je ovaj već tako par puta, ima vezu. Pa se vrati tim i zakopa u Svetom Ivanu Zelini ili sličnoj vukojebini, ceri se i vuče.
–Ne možeš to kod sebe držati, imaju i svoje tipove šta čuvaju, da bar nama neko da, pričuvao bi rado. Pogledam prema telki, četri popodne. Vrijeme leti.
–Idem onda doma po neke stvari pa ću doć direktno na parti.
Selidba i znatiželjna pitanja
Oblačim se, brojim preostale kune i zovem taksi. Muka mi je dok se približavam zgradi, otključavam, produžim u sobu i trpam u ruksak sve šta vidim. Mačak me gleda. Jebiga Mačak, ostaješ ovdje. Izlazim, stara niš ne govori, hvala Bogu i idem prema tramvaju, imam vremena još.
Stavljam slušalice, malo me lovi depra zbog stare, Mačka, Dine, al prođe kad izađem pred Sheraton gdje je sve već spremno.
Hostesiranje - šta je opće to? Obučem uniformicu-kostimić iz snova prosječnog drkadžije i smješkam se kraj jebenog naci auta. Debela opet ima performans. Vidim Šupka s novom curom Lanom.
Ministar. Debeli ministar šmrca kraj mene i govori kako mu klima šteti. Je stari, od klime šmrcaš. Boris pita što mislim o Varšavskoj. Pjesnikinja. Neće se dobro provest kad je Šupak vidi. Di si Antonio? Taman kad pomislim da konačno normalno funkcionira, opet nestane, nema ga.
– Izabela, kaj je točno da ste ti i Antonio skupa, pita jedna uniformica.
– Ne znam zlato, čini se da je tako.
–On se tako promijenio, mi smo nosili revije kod Viktora još na početku, bio je baš skroman dečko. Ne znam što mu je udarilo u glavu. Više se nikom ne javlja, Viktor ga je odjebao jer je tražio soma eura za izlazak, a čujem da ni kod Suzy više neće. Samo pare gleda.
- Nije tako, proškrgućem, al tko će malu ljubomornu tuku razuvjeravati. Kao naručen, dolazi Antonio.
- Draga 10 je, gotova si, odi po stvari, idemo s Mašom i nekim njenim do Gjure.
Izlazim, ispred me čekaju- Mašin Tip- fakat zgodan, Maša- ne znam otkud je znam, s nekog partija, sviđa mi se što očito nema ničeg između nje i Antonija, mada se s njim nikad ne zna.
Nas dvoje sjedimo iza, Zgodni daje da složimo, i idemo. MP3 trešti, kad dignem glavu vidim da tip lovi crveno cijelo vrijeme. Crveni val. Jebeno. Prvo je bio jebeni Džeba izgazio svaku jebnu maćuhicu pred Sheratonom, sad ovo. Ma boli me, vučem i čujem sirenu. Zgodni se ceri i gazi još.
Stane na kraju, izlazim, slažem facu kao da mije jebeni bed i razmišljam koliko droge imam kod sebe. Jebemti klince s Pantovčaka i Tuškanca, samo s njima ovakva sranja. Znaju da će se izvuć, jebeno znaju i boli ih kurac šta će biti s drugima. Postaja Centar.
Antonio zove Bizona, ne mogu vjerovat, pa to je samo još na teret. Još jedno kazneno. Znaš Bizona. Al kod nas stvari drugačije funkcioniraju. Bizon je tu za deset minuta, izlazimo za dvadeset. Prije auta Bizon se počne derat na Antonia i zvizne ga.
–Jesi ti normalan, ja sam ugledan građanin, poštivan u svojoj zajednici i sad moram klošare s murije izvlačit. S Mašom i Igorom se zajebavaš, pa njih će njegov tatica doć, a po vas, tko bi došao? Nadrkan je i živčan pun kurac pa šutim dok nas vozi do auta. Izlazi bez riječi.
Tek u autu pitam Antonia zašto da da ovaj toliko gazi po njemu.
–Ništa ne znaš, pusti to.
Budim se na Folki. Antonio gleda telku i pije kavu.
-Dobro jutro cimer.
–Kava ti je tu.
Šta je nadrkan tako? Uzimam kavu i gledam ga.
- Što je to s Bizonom, hoćeš mi reći konačno? Ne može se tako ponašat.
- Ne može se tako ponašat, pa jebote Izabela, daj se probudi više, kako se ne može ponašat? Može, zato se tako i ponaša i daj se prestani više iščuđavat.
Iako bih mu sad svašta rekla, vidim da je ljut i sjeban i čekam da se ohladi. Pitat ću govedo koji mu je kurac. Mobitel. Pjer.
–Lepa, daj dovuci dupe do Tomićeve, katolog treba jedan odradit, daj požuri.
–Kakav katalog?
Kakav, kakav, kaj te briga kakav katalog, daj se pliz spremi i dođi, ostali su već ovdje. Znaš di je studio u Tomićevoj.
-Znam, dolazim za pol sata.
- Supač, pusa.
–Antonio, idem na snimanje, ne znam šta je. Pjer me panično nazvao da mu fali model.
Fali mu model? Kakvo je to kurčevo snimanje gdje “fail model”? Ne odgovaram, spremam se na brzinu i idem. U bircu pred studijem sjedi govedo.
–Bok Bizon. Kaj je to bilo jučer? Zašto si takav prema Antoniju?
Pitanje mu se ne dopada. Vidim jedan gadan pogled. Opak.
- Ne zamaraj ti svoju glavicu takvim teškim temama, odi rađe na frizuru, čekaju te tamo.
– Ma odi u kurac i ti isto, već su mi se fakat popeli na kurac. Šta šute svi? Oni još mene gledaju kao retardiranu? Ne zamaraj glavicu? Sjedam, živčana sam ko pas dok me neka mala šminka, a još ne znam ni za što.
–Pusti draga, daj izađi malo, dolazi Pjer i kaže šminkerici.
–Čuj, niš od danas.
–Kako ništa?
- Nema snimanja.
- Kako nema?
-Nema draga, jebiga. Evo u goveda u šminci, baš mi on treba još.
–Idemo na cugu tu.
- Nejdem ja nigdje s tobom.
Zaljubljena u idiota
Majmun me povlači za jebenu ruku, ne mog vjerovat i vodi do birca. Šutim, ima ljudi, neću ovdje scenu radit.
–Ostat ćeš bez svih snimanja i ti i tvoj dragi Antonio, pazi šta pričaš. Draga si mi, al nitko tako s Bizonom ne razgovara. Nitko. Pogotovo ne nekakva kurvica.
„Kurvica“.
„Nekakva kurvica“.
„Nekakva kurvica neće tako razgovarati sa mnom.“
– Gjde sam spala?
-Ok, sad bi bilo dosta… Ali on me opet prekida.
-Da, ti si kurvica. Pa šta si mislila. Manekenka? Manekenka s međunarodnom karijerom, ohohoh. To ti je objasnio Antonio? Jak je, modni guru nema curu. On je idiot, malena. TI si zaljubljena u njega i jedino ti ne vidiš da je idiot, uostalom, nama je poslužio samo za to da nam odradi ovaj posao u Srbiji… Posudio sam mu lovu za biznis, dužan mi je jebene kamate, slomit ću mu kosti…
-Daj mu šansu. Obožava te.
-Hoću kurac. Da sam tako radio, sad bih bio u karitasu.
Pijem viski sa stola, samo mislim da se koncentriram da ništa ne kažem dok ovaj ne završi. Melje i dalje.
–Eto, vidiš kako sam sad popizdio. Samo da malo poštuješ čovjeka i ono što ti radi ne bi se to događalo. Opet pijem.
–Ajde, što si se na taj viski bacila sad, nije kraj svijeta ima Bizon nešto za tebe. Vadi duguljastu kutijicu zlatarne Dodić i daje mi. Sat. Ručna čuka.
–Hvala Bizon.
Mislim si, hvala viskiju šta je bio na stolu jer me smirio i uljepšao govedo.
- Ajde, bježi sad unutra i reci da sam te ja poslao. Kad se dignem, još me pljesne po dupetu. Razmišljam kako mu s motornom pilom režem tu ruku, al me iz maštarije prene Pjer.
–Fala kurcu. Jesi se pomirila? Kakav satić! Čuj, on je pošandrcal totalno- prvo je došel ujutro i reko da te zovem. Onda si došla, nekaj ste se pokefali, pa je reko da te vadim. Mislim, kaj je njemu? Očito si ga fino raspizdila. Al stara, ti jedina ovdje ličiš na neš, mislim ne na neš, super si, trebaš vidjet ove kaj su ostala goveda poslala. Ok, to je katalog za Oriflame, nije za Lancome, al nemrem ni u Oriflame poslat baš zadnje drapaćoze. Ajmo požurit sad, mora te još našminkat do kraja.
Odradim prvi dio snimanja i Pjer mi se zakači opet što mi je drago jer snimanje ide sporo, ovo su fakat jebene drapačoze, a obzirom da je snimanje za katalog kozmetike, svako malo mi mijenjaju šminku.
– Stara, vidiš kak to s Bizonom izgleda, on je glavni, nemoj više po njemu gazit, rađe prešuti, kasnije se svom Pjeru pojadaj i tak možeš funkcionirat. Nikad njemu kontru nemoj udarat. Osim toga, i to nažalost ne kužiš - Antonio je još gori. On šuti, pa zajebe. S govedima znaš na čemu si.
Kad će ovaj dan završiti? Kasno popodne fotić i baba iz Oriflamea kažu da smo gotovi, dajem broj žira, nešto će uplatiti. Žicam Pjera za taksi, al on se ponudi da me baci doma.
– Opa stara, pa ti si cimerica sad s njim?
- Da, nisam više mogla doma, kažem umorno. Hvala ti puno, pusa.
–Stara pazi što sam rekao, odmori se, zovem te sutra.
Ode peder. Gladna sam i umorna. Vadim kutiju sladoleda jer nema ništa drugo i spuštam se u krevet.
Wild boys never lose it
Wild boys never chose this way
Wild boys never close your eyes
Wild boys always shine…..
Wild Boys are calling…-
-Di' s mala? Bizon koling.
-Doma, tu mislim, na Folki.
-Ajd sjedi na taksi, trebam te nešto.
–Di, u Buldog?
-Aha, ajd požuri.
Uf. Jebemu.
Palim klimu, tražim koku. Uz izgled, Antoniju je definitivno dobra strana što je manijakalno uredan. Droga u različitim kutijicama, složena u ladici, slamčice za vuć, rizle, sve je na svom mjestu u stoliću kraj kreveta.
Povlačim za dobro jutro i nosim sladoled u smeće. Spremim se brzo, stavljam novi sat na ruku ma da ovaj sigurno neće primijetiti, i idem taksijem do grada.
U Buldogu već sjedi govedo, s tipom svojih godina.
Miloš.
Hm-hm. Isto kao i u Opatiji i ovaj je binSr mnogo uglađen, isprojektovan do bola, a Bizon ga „neobično mnogo poštuje“.
–Izabela, drago mi je, pružam ruku.
Tip je fakat različit od svojih hrvatskih kolega - nema seljačkih komplimenata i upada, vokabular mu sadrži više od pedeset riječi, neupadljivo obučen.
– Izabela je zvijezda u nastajanju, radi kampanje, nosi revije, a i studira, kaže Bizon.
–Vidim, jako lepo. Nego, reci Izabela, jesi se okušala kad na velikom platnu?
- Ne, nisam, zašto?
–Pa drugari i ja smo u neku produkciju uleteli, jebote, igrani film, Žika režira, radimo kast upravo. Baš pričam Bizonu kako nemamo glumicu za ulogu Lole.
- Haha, ima Bizon Lolu za vas, kažem.
Ali na moj jadni pokušaj, Bizon me ošine pogledom.
- Ima Lolu, ima tebe, zaključi Miloš.
– Kakva je uloga?
–A nećemo da se lažemo, tu je izgled najbitniji. I kakva si pred kamerom. Imali smo test snimanja, riba izgleda vrhunski, a kad gledaš snimak ne možeš da veruješ, sve kamera vidi. Kad si nervozan ne može dobro da ispadne. Kad neko nije za to- nije.
Klimamo glavama mudro.
–Nema svlačenja, al nemaš ni teksta previše. Imamo lika koji će s tobom proći scenarij, neke tehnike ti pokazat. Glumac je, radi još s nekima kojima je ovo prvi put.
– Eto Izabela, i glumica ćeš postat kaže Bizon, konobar, daj nam onaj Moet.
- Može, i đusa malo, doda Miloš.
Isse, koja kombinacija, sladoled od jagode mi se tumba s bijelim u želucu, al se smješkam.
Drugari pričaju o drugim drugarima, potvrđuju da je Kristijan u zatvoru jer je budala.
„Ispod tupe njuške visi pola kile zlata“. Govore o preživjelom „Voždovčaninu“. „Članu Voždovačkog ganga“. Kaj je to?
–Nisi više mogao usisivač da uključiš, a da ne čuješ njegove mudrosti- znači ovo, znači ono.
Ne trzam opće više na takve stvari, što i govedo kuži, pa bez straha laprda. Nakon boce pratim ih do Vinodola.
–Pa nećeš da ručaš? Hvala, moram do doma, prijateljica mi nosi neke skripte. Hvala puno na ponudi, veselim se jako.
–Kako pristojna devojka, naravno, Bizon će ti dat broj mog mobilnog ako išta trebaš, a ja te zovem kroz par dana. Idem pješke preko HNK, Savskom i sjedam nakon par stanica na tramvaj.
Jebeno sam dobre volje i ne primjećujem kontrolu. Brkata ženica mi se stvori u vidokrugu - kartu molim.
Gledam kroz prozor.
- Kartu molim.
Zurim i dalje ne mičem se. Fak, fak, tehnika gluhnijeme mi nikad nije uspjela, ali pokušavam i dalje. Penzići bulje u mene, ja buljim kroz prozor.
–Gospodična, kartu molim.
–Vidite da Vas ne čuje, šta je maltretirate, začujem muški glas.
To majstore. Žena skrušeno odlazi i maltretira nekog klinca uskoro.
–Hvala.
–Nema problema, taktiku gluhonijemog bez karte me mama naučila, kaže tip.
Svaka čast mami, al me strah da će me zagnjavit sad. Frajer pozdravlja i silazi. Jebote, konačno mi se sreća nasmiješila- uloga u “regionalnom” filmu, riješila se kontrole i tipovi ne gnjave. Ovo posljednje mi je čak malo žao, primijetim sa zabrinutošću. Peder valjda. Doma me čeka Antonio. Sjena Antonija. Zgužvana odjeća, neobrijan, šljiva na oku, izgreban.
- Jebote Antonio, kao da te nagibni vlak pregazio izgledaš, šta je bilo? Tko te dohvatio?
–Znaš šta mi je, šta pitaš, zakriješti.
–Tvoj Bizon me jebe, kao ušli smo u dil ravnopravno, al s takvima ne možeš bit partner. Ispalo je da se moja polovica ne isplaćuje od dobiti, nego je moram dat dok majstor bere vrhnje, histerično objašnjava.
- Kakav dil?
– Ma ono što me jebe, znaš da smo ulagali nešto prije pola godine i nisam dao sve, nego sam računao da kad krene lova isplatim svoje. Al je Bizon stavio šapu tj. papak na to i ne da. Još mi je udario kamatu. Kolje me. Gotov sam, Izi. Nemrem posudit od Štefa jer sam u dugu isto. Izzy, molim te nazovi ga, daj mu reci da nemam, da nije ok.
–Jesi ti lud? Frajer me izbacio sa snimanja kad sam pitala za tebe. Rekao je da će nas staviti na crnu listu….
– Joj daj bio je živčan valjda, on te puši neviđeno. A znaš ti Štefa, šta ima zmiju u džepu i bed mu je platiti račun u Korčuli? Jel možeš njega nazvat da mi odobri još jedan mali zajam?
Ha? Izzy..ajde. Trgne se, odlazi, vraća se s cd-om i cijelom ladicom, živčano slaže i melje.
–Mislim, znaš me. Pa nisam ja kao oni, sam mi je ponudio da se utalimo, rekao je da ne moram imati cijelu kintu nego da ću riješit kasnije i sad jebe. Povlačim i zovem Bizona.
–Ej mala, baš sam se s Milošem razišo, dobar dojam si ostavila.
-Pristojna, fina.
–Trebam te, prekidam ga.
–Ajde skupit ću te, al imamo petnaest minuta.
-Di si?
–Na Folki.
–A jebote.. Ajde siđi za pet minuta.
Opet slon na prsima. Vučem. Antonio me gleda.
-I?
–A ništa
- I, sad će doć.
– Tu? , histerizira.
– Ne, ne, jebote koji vam je kurac svima, nisam retardirana. Loše se osjećam jer moram usklađivat ovu dvojicu. Silazim, Bizon je dolje.
–Nemoj se ljutiti, Antonio je sav sjeban, kaže da je u problemima, da nema neku lovu za dat tebi i Štefu.
-Šta si mu ti tajnica? Jesmo pričali već o tome. Ne volim se ponavljati. Antonijo je idiot. On je prekrižen.
–Kažem oprosti, ne znam što bi mu rekla, zamolio me da pitam.
–Šta si se vezala za tog kretena, isprva je bio simpatično, al više nije. Mali je ljiga, iskoristio je sve- od mene, Sneki. Dužan je ko Grčka.
– Žao mi je stvarno, shvati da sad živim kod njega jer mi je doma preodvratna situacija, pomogao mi je, bila bih pizda da te ne pitam. Uzima mobitel i kratko priča o nekim nekretninama, ništa ne kužim.
- Dobro Mate, zaklapa telefon.
–Ovako- ima još dva tjedna za sve. I za mene i za ostale. Ti više nemaš kredita. Ovo je zadnje što si ga spomenula, da ne kažem još tražila u njegovo ime.
Poljubim ga.
- Hvala ti puno.
–Večeras hacijenda. Tulum za nas koji smo još u gradu. Nacrtaj se.
Penjem se s olakšanjem, već s vrata čujem Antonia
-Oće mi oprostiti kamatu?
–Ne, al imaš dva tjedna da nađeš lovu, do tad, nitko te neće gnjavit.
- Otkud? Kako?
- Pa jebem ti mater nezahvalnu, sredila sam ti dva tjedna.
–Šta to meni znači, nisam samo stadu dužan, šta misliš koliko košta oprema nahtkaslića? Sad si posurlala dva soma kuna, vrišti on, i pada mu zepter lonac. A u kurac.
–Daj se saberi, sjest će mi honorari sutra, skrpat ćemo se. Šutim o tome šta je Bizon još rekao. Hvata me strah. Antonio se oblači.
–Di ćeš, pitam?
–A moram po lovu, jebi ga, promrsi.
Ružna noć
Zvono na vratima. Ignoriram, Antonio nije on bi s ključem ušao. Zvoni i dalje.
Dižem se, idem do vrata, kroz špijunku vidim dva đikana.
Otvaraj, čujem te. Otvaram.
- Di je Antonio?
-Ne znam.
– Pusti nas. Neću, maknite se s vrata.
Onaj manji me živčano gurne i pljusne. Jebemumter. Još će me ubit neko zbog idiota i njegovih dilova....
Šta nije to Bizon sredio, gdje je ovaj otišao mi ide kroz glavu.
–Koji ti je kurac, to je mala od Bizona, zagrmi veći i zvekne patuljastog nasilnika. Bravo Izzy, dobro jutro na Folki, dva krkana ti se kolju u stanu. Antonijevom stanu.
–Oprosti, nisam znao. Šutim.
–Čuj, nemoj se ljutit, samo reci Antoniju da smo ga tražili.
Odlaze, zatvaram vrata, srce mi lupa.
Di sam se to dovela? Kakav je ovo kaos, u pičku materinu?
Vraćam se u sobu, kupim ostatke iz ormarića.
Nije mi bolje, slažem sve deblje. Kuham kavu, palim telku, tuširam se, zujim po stanu. Antonio dolazi za koji sat.
- Idiote, tražili su te neki tipovi, jedan me udario, da mu drugi nije spomenuo Bizona ne znam šta bi bilo.
–Bizon, Bizon, tebe uvijek Bizon izvuče.
- U šta si se upleo?
–Daj me ostavi, nemoj me još ti jebat.
–Reci tko su ti tipovi?
Šuti. Idem se spremat i naravno Antonio se nacrta odmah u sobi.
- Di ćeš?
–Kod Bizona. Tulum.
-Jesi ti normalna? Tamo će i ovi biti, šta si njihova dežurna glupača koja skače na svaki poziv.
– Gle idiote, ja imam drugačiji odnos, Bizon me jebe samo kad tebe spomenem.
Druga pljuska danas.
Uzimam šminku, torbicu i izlazim.
Čujem cmizdrenje iza - oprosti, živčan sam.
Ko ti jebe mater idiote…
Sa stepenica zovem Bizona i plačem.
-Ovaj je poludio, neki tipovi su jutros došli pitali za lovu. I njima je dužan…
- Smiri se ej, sad će Vjeko doć po tebe, budi ispred. Izlazim i kupujem pljuge i maramice. Gledam ljude, obitelji, svi su jebeno sretni, ptičice pjevaju.
Vjeko me šutke vozi do Samoborske. Sve je isto- autoshow na prilazu, glazba, trebe, kolege..
Bizon me čeka. Vidim da je ljut, al ne pokazuje.
–Što je bilo, tko je to došao ujutro, nisam te shvatio.
– Jel imaš što?
Slaže. Vučem
– Ma neka dva tipa, jedan me gurnuo, udario, tražili su lovu od Antonija, ne znam tko su. Čujemo dernjavu s terase. Bizon odmah odlazi, ja za njim.
Srbi.
Srbi pizde međusobno, jedan zamahne, al umjesto drugog Srbina opali Jelenu koja se našla na putu.
–Ej ljudi, mir, smiruje govedo. Srbi se smiruju, jedan prilazi Bizonu.
- Oprosti druže, malo nas je sunce opalilo. Ajde da počastim tebe i damu.
Opet vučemo, ostavljam ih u raspravi.
–I, jel imaju ikakav trag?
–Ne, pričalo se za buraza pa za onog nogometaša, al ništa solidno, čujem neku ekipu kako priča o nestaloj PR-ici. S curom me
Antonio upoznao, nestala, sumnjali da je buraz upleten, pa se taj objesio. Jebeno.
Pijem, Bizon slaže. Nagovara me da se upustim u biznis sa njim i Srbima. Držimo salone za masažu u Zagrebu i Beogradu. Razmjenjujemo djevojke, drogu, novac. Lova do krova. Ružna noć. Ako i to prihvatim, gotova sam.
Bljesak. Ne želim to. Moram pobjeći.
Rupa u sjećanju do jutra.
Dina.
Nadrkana Dina me vozi. Jutarnji mamurluk i depra.
–Sve si sjebala, i faks i staru i frendove.
Zašuti kad vidi da sam slomljena skroz.
–Jesam, znam, očajno se osjećam, ne znam kako da pobjegnem od svega.
- Znaš da me tvoja stara zove svaki dan i plače da se vratiš kući?
Dolazimo do Dininog stana dok ona i dalje priča- daj smiri se, može se sve srediti samo napravi plan prije. Ja sam uz tebe.
Tuko. Postoje dve stipendije trenutno za koje konkuriraš. Ja sam im poslala moje i tvoje podatke. Samo trebaš riješiti uvjete. Ići ćemo zajedno….
K R A J