EGOISTI, moraju pričat sami o sebi kada nitko drugi ne želi, pričanjem o sebi daju si na važnosti, lažnoj važnosti jer o tebi ako imaju o čemu pozitivno drugi pričaju. Empatija je sposobnost vidjei drugog u njegovoj koži svojim očima, tada se poistovjetiš a njie i shvatiš da taj netko večine sreće i boli koje isam imaš također s tobom dijeli, no svatko se na drukčiji način nosi s time, ovisno o prošlosti koju ima, onome što ga je satkalo i izgradilo. Živjeti sam sa sobom-egoizam je naj osamljeniji oblik postojanja jersvešto nam može ispunit srce i dušu možemo oddrugih dobiti, ne sami od sebe.
wig_splitter
09.5.2020.
Odustani
Srecu mozes pronaci u sebi prije nego u drugima i takva sreca je samo-potkrepljujuca.Ljudi najcesce znaju pricati sami o sebi jer imaju prijasnja iskustva koja
upucuju na to da svijet doista ne mari za njih (to vrijedi za sve ljude) zbog cega se moraju orijentirat na sebe i staviti sebe, svoje zdravlje i svoje potrebe na prvo mjesto, a ne glumit nesebicne altruiste kad to nisu. Takodjer oni koji ne iskuse empatiju od okoline neznaju je uzvratit. Tudji problemi ne umanjuju tvoje probleme, ovo nije natjecanje. Svatko ima prioritete i svatko ima pravo na poboljsanje vlastitog zivota (makar to nigdje ne pise opet je moralno neutralno).Zivotno iskustvo igra veliku ulogu u empatiji i njezinoj manifestaciji, npr;
-Tesko ce beskucnik koji nikad nije imao krevet imati empatije prema bogatasu kojem se zapalio mercedes.
Ovo je naravno slucaj visokog kontrasta, ali bit je uglavnom ta da neke stvari koje nikad ne iskusis mozes jedino zamislit i emulirat empatiju. Dosta empatije je neiskreno i nemam nikakvog emocionalnog temelja nego se izrazava cisto od drustvene norme.
Prikaži još ↓
Svaki korisnik koji želi komentirati članke obvezan je prethodno se upoznati s Pravilima komentiranja na web portalu 24sata te sa zabranama propisanim stavkom 2. članka 94. Zakona .