Liječnici su me suočili s mojom dijagnozom. Stisnula sam usnicu. Znala sam da se ne smijem slomiti i zaplakati. Mama i tata čekali su me ispred ordinacije. Samoj sebi rekla sam: 'Ok, valjda će mi sada reći kako se liječiti i sve će biti super!', ispričala je novinarka Maja Blažević (32) iz Zagreba. S dijagnozom multiple skleroze liječnici su je suočili 2017. godine, kada je imala 29 godina. Otišla je na pregled jer je osjećala oštru bol u koljenima, trnuli su joj prsti... Bili su to prvi simptomi opake bolesti.
- Trebalo mi je neko vrijeme da shvatim da to nije baš gripa. Kad sam u svojoj glavi sve povezala, počela sam plakati bez prestanka. To je trajalo devet sati, prisjeća se Maja.
POGLEDAJTE VIDEO:
Za multiplu sklerozu kažu da je bolest s tisuću lica. Simptomi su umor, gubitak snage, nestabilnost u hodu, vrtoglavica, otežana koncentracija. Maja je odmah krenula u borbu s opakom bolešću i odlučila preokrenuti život.
- Postala sam jako nespretna. Imala sam slabu koncentraciju, lošu ravnotežu i na kraju sam jako teško hodala. Koljena su me užasno boljela i pekla. Nisam se mogla popeti do stana. Zadnji simptom koji se pojavio bila je bol u trbuhu. Imala sam osjećaj kao da mi je netko zavezao remen oko trbuha. Stezao me, nije mi dao da dišem, kaže Maja.
Iako je bila umorna, Maja je to sve pripisivala vremenu ili napornom radu.
- Kada bih ispričala ljudima o simptomima oni bi odgovorili: 'Ma joj, tako je i meni'. Imala sam fazu kada sam spavala osam sati svaku noć, jela uredno, živjela uredno, ali sam se osjećala kao da nisam pet mjeseci oka sklopila. I onda, kada kažete ljudima da ste umorni, a taj umor je stvarno specifičan, oni obavezno kažu: 'A joj, umoran sam i ja.' Misle da je to isto, a zapravo i nije, rekla je Maja.
Također jedan od simptoma multiple skleroze je i loša ravnoteža. Maja tvrdi da je hodala kao da je pijana.
Da dijagnoza ne mora biti prognoza pokazala je i ova mlada žena koja je svojom odlučnošću, radom i voljom pretvorila multiplu sklerozu u učiteljicu, umjesto u neprijateljicu. Maja se ne zamara predrasudama drugih, za nju je važno uza sebe imati dobre ljude.
- Ljudi u mojoj okolini se nekad postave kao da znaju više od mene o mojoj bolesti. Kažu mi da je ona izlječiva i da mi nije ništa, prisjeća se Maja.
Neki od njih su i netaktični pa ne paze što govore.
- U toplicama sam upoznala cimericu koja me pitala koja mi je dijagnoza. Kad sam rekla - multipla skleroza, ona mi je odgovorila: 'E moj šogor je umro od toga', ispričala nam je Maja.
Prestala je s lošim navikama, počela se zdravo hraniti i postala je aktivna. Danas najviše od svega nakon posla voli trčati.
- Trebao mi je nekakav ispušni ventil, a trčanje mi se učinilo kao dobra ideja. Cijeli život sam prilagodila svojoj bolesti. Nastojim izbjegavati stres, ali i dalje radim, rekla je Maja.
- Multipla skleroza je nevidljiva bolest. Mislim da je dobro da ljudi znaju tu činjenicu pa da imaju nekad na umu, koliko zapravo iza svega što radim stoji truda kojeg ulažem da bih bila dobro, zaključila je Maja.