Prošli vikend je bio veoma uzbudljiv za moju obitelj – održavalo se vjenčanje naše drage rođakinje Sanje. Posljednjih pola godine jedino se o tome i pričalo. Dok su svi tjednima prije samog događaja bili uzbuđeni i van sebe, ja sam bila mirna i staložena. Daleko od vjenčane euforije.

Dok sam promatrala Sanju i njenog muža, prišla mi je daljnja strina. Uhvatila me za ruku i mesijski prozborila: „Udaj se! Moraš se udati!“. Istrgla sam svoju ruku i pružila je svom imaginarnom partneru. Pogledala sam ga i samo mu naglasila da je stiglo vrijeme moranja. Došla sam u te godine kad se od žene očekuje da sklopi brak. 

Ostatak teksta pročitajte na budi.in