Pola dvorane mi je skandiralo: “Repeša, majstore!”. Ali, nije dovoljno. Nije do-volj-no! Duša će mi biti mirna tek nakon što to bude skandirala cijela dvorana, govorio je Jasmin Repeša sredinom devedesetih. Cibona je igrala sjajno, a i društvo u restoranu tik do ulaza u dvoranu te je večeri bilo dobro, dovoljno dobro da se čovjek opusti uz nekoliko butelja vina.
Duša koju je te večeri Repeša otvarao bila je prekrasna. Ono, postoje vođe tiranini, i vođe pravedni dobronamjerni očevi