'Ne znam što reći, samo da smo ostavili srce na terenu, da smo dali sve od sebe. Bili smo prava ekipa na turniru, ovo je sastavni dio sporta. Čekaju nas sada kvalifikacije, naravno da smo vidjeli već to zlato, mislili smo izbjeći te kvalifikacije, ali eto. Ne možeš protiv sporta - rekao je Igor Karačić, najbolji srednji vanjski turnira.
- Mislim da nas je koštala i ta Norveška i emotivno i fizički - priziznao je Kara ono što smo svi slutili. Hoće li na teren dečki onako kako je to i Ivano Balić znao opisati: 'Srce hoće, ali glava i tijelo ne mogu'. I bilo je tako. Nakon 60 minuta oči pune suza, pogledi u prazno.
- Svi su plakali u kome god je ostalo barem malo emocija, sigurno da je ovo dobar rezultat za Hrvatsku, očekivali smo nešto više, ali se trebamo okrenuti dalje sljedećim turnirima. Znam da su ovi momci svi zlatni - pohvalio je Igor svoje dečke.
- Ne znam. Tužni smo. Ružno će zvučati, ali razočarani smo. Bili smo blizu, treba im čestitati, bili su bolji, u odlučujućim trenucima su bili bolji od nas - konstatirao je Luka Stepančić. Igrač koji je na poziciji desnog vanjskog cijeli turnir odradio praktički sam.
Srebro nakon finala na prvu je svim igračima gorko, ali prije turnira nije bilo niti trunke nade u hrvatskoj javnosti da će uopće stići do finala, no to dečke nije obeshrabrilo.
- To nas je motiviralo da odradimo turnir kako jesmo. Rasli su nam apetitti s euforijom, kako je odmicao turnir, osjetili smo da su ljudi s nama, zaista im hvala, žao mi je da im nismo poklonili još tu jednu malu dozu slavlja - s kiselim je osmijehom rekao Luka pa prokomentirao finale:
- Moglo je otići i na jednu i na drugu stranu. Mislim da će trebati proći još koji dan, da budemo ponosni na ovo, da nam se sve slegne. Imali smo veliku šansu, bili smo blizu. Zaista još ne znam što reći, još smo tužni - zaključio je.
Cindrić: Jedna je lopta odlučila
- Bila je jako teška utakmica, puno smo se potrošli protiv Norveške. Jedna je lopta odlučila, nažalost u njihovu korist. Možemo biti ponosni, dali smo sve od sebe od prvog do zadnjeg i idemo kući sa srebrom. Krasili su nas kroz cijeli turnir timski duh i zajedništvo - rekao je Luka Cindrić za RTL:
- Znali smo da moramo stvoriti atmosferu između nas, što je najvažnije. U tome su nam puno pomogli navijači koji su nas podržavali u velikom broju i vjerovali u nas i kad nije bilo dobro. Sigurno su nam puno pomogli u tome i zahvalio bih im ovim putem. Nevjerojatno je koliku smo podršku imali.
Marić: A i ti suci...
- Poveli smo ih 10-7. Napravili smo par ishitrenih situacija, golman se razbranio, oni su se vratili u vodstvo i onda klasični španjolski hakl do iznemoglosti, kruženje lopte. Onda smo izjednačili, čak i poveli. Ali eto...Moje mišljenje je da smo premalo golova zabili. Ne možeš zabiti 20 golova i postati prvak - kaže Marino.
- Treba čestitati njihovom golmanu. Tako je nama bilo, jedna lopta je otišla na našu stranu protiv Norveške,a sada je jedna, dvije lopte otišlo na njihovu stranu i to je to.
- Na kraju je i ovaj sudac... Mogoa je nama suditi nogu. Duvnjak meni daje loptu na crtu, njih pogađa u nogu, ne sudi. A onda sudi Karačiću korake. Ali to je sport, moraš prihvatiti. Nećemo sada prigovarati. Jednostavno je falilo više hrabrosti u napadu - kaže i nastavlja:
- Trebalo nam je više šuteva izvana, iako sam i ja htio da igramo na crtu, ali eto bilo je tih nekih situacija... Par iskrenih reakcija, što protiv njih skupo košta i ponovilo se ono isto ifentično finale iz Poljske. Povedu te jedan dva razlike i gotov si.