Čestitao bih svojim suigračima iz Porta jer znam da im nije bilo lagano igrati nakon svega što se dogodilo i zaželio bih im da pobijede Francusku te da i mi i oni izborimo Olimpijske igre, javio nam se iz Porta Ivan Slišković (29), Splićanin koji je dio hrvatske reprezentacije zadnji put bio na SP-u 2019. godine.
Da bi se ispunila njegova želja, Portugalci će morati dobiti Francuze s barem sedam razlike, a za što su šanse, realno, gotovo pa minimalne. Mi, pak, navijamo za onu mirniju soluciju, koja kaže da pobjeda Francuske ili remi, uz našu pobjedu nad Tunisom, vodi nas i Francuze u Tokio. Za koji smo ostali u igri velikim povratkom u drugom poluvremenu kada je sve nalikovalo izgubljenom slučaju.
- Nismo dobro igrali u prvom poluvremenu, malo smo se previše zabijali u sredinu u napadu, a oni su tu s Fradeom i Iturrizom najjači. Još im nema Borgesa, a Salinas koji inače igra, protiv nas nije gotovo ništa. Onda im se razbranio golman, promašili smo zicere... Vratilo nam se za ono protiv Francuske kada smo mi ispustili veliku prednost.
Što ste detektirali kao razlog našeg povratka?
- Digli smo se u obrani, baš što je jučer bilo obrnuto kada smo agresivni bili od početka. Ma, bitno da smo pobijedili i ostali u igri za OI.
Portugalci, takav su dojam ostavili, nisu, zapravo, odigrali ništa spektakularno ili barem na tragu svih pohvala koje su dobivali zadnjih godina za svoj rukomet. Slažete se?
- Moram prvo reći da je njima jako teško igrati jer smrt Alfreda Quintane za njih je bio veliki ljudski i sportski gubitak. Rekao bih da su odigrali dobru utakmicu, pokazali dobru obranu. Mi smo sve golove u prvom poluvremenu zabijali kada smo išli na široko ili kada smo tražili pivota. Napravili smo veliki posao kada smo im spriječili da igraju 7 na 6, po čemu su prepoznatljivi i to rade fantastično. Također, kada je nakon prekršaja Duvnjaka na Ruiju Silvi morala ući medicinska ekipa, on nije mogao igrati tri napada, a s njim i bez njega velika je razlika u igri 7 na 6.
Velika je razlika i kada netko ima, odnosno nema vanjski šut. Nama i dalje ne postoji. Što jedan šuter poput vas kaže na to?
- Ne bih želio biti izbornik jer puno nas je uvijek. Mogu samo reći da je izbornik imao tri dana da sprovede svoje zamisli. Nadam se da će imati puno više vremena odemo li u Tokio.
Do Tokija, rekosmo u uvodu, vodi pobjeda Francuske ili remi. Ono što je problematično, jest da su Francuzi sigurni i s porazom, ne minimalnim, već do šest razlike. Ali, praktički isto bilo je nedavno u Egiptu kada su bili sigurni za četvrtfinale, pa pomeli Portugalce.
- Baš sam pričao s njima kada su se vratili, imao sam osjećaj kao da je to nedostatak iskustva velikih utakmica. Kada dođe ta jedna nakon koje nema nazad. Jest da Francuzima nije bilo važno, ali onda je opuštenija ruka, lakše ide kada nisi pod pritiskom. Možda će Portugalcima pomoći ta utakmica, a možda se opet dogodi isto. Kažem, malo su mi podijeljeni osjećaji jer ima puno mojih suigrača i želim da mi i oni, ako je moguće, prođemo na OI.