Ceremoniju dodjele medalja i proglašenja najboljih igrača ovog EP-a "odradili" su stojički iako se činilo kako im nije do slavlja. Naši su se rukometaši šutke razišli, nekako prazni i vidno umorni krenuli su put svlačionica. Čovjek bi rekao da im je svega dosta. A osvojili su srebrnu medalju!?
- Finala se igraju da se pobijede - rekao je kapetan Petar Metličić i uz osmijeh umornog čovjeka dodao:
- Većina nas je igrala ozlijeđena, ali nikome nije bilo niti na kraj pameti da ne zaigra. Sretan sam jer je ovo najbolji rezultat na EP-ima otkako je Hrvatske. S druge sam strane tužan, došli smo u finale, ali Danci su bili bolji, šteta za to zlato, šteta. Nakon svega svatko od nas se u Hrvatsku može vratiti uzdignute glave, borili smo se, ovo je stvarno veliki rezultat. Nitko se nije nadao ovoj medalji, zato je i utoliko vrednija.
Mirko Alilović neće tako brzo zaboraviti Dancima dva poraza na istom EP-u:
- Uzvratit ćemo im prvom prilikom, ili na Olimpijadi u Pekingu ili na SP-u u Hrvatskoj. Dužni im nećemo ostati. A jesam li sretan? Pa kako ne bih bio, ovo je divna medalja, srebrna, krasna....
Blaženko Lacković nije skrivao veselje:
- Zadovoljan sam što smo do finala došli preko Francuza, a opet ostaje neka gorčina jer smo izgubili to isto finale. Jednostavno nismo iskoristili svoje prilike, Danci su to znali kazniti. Na kraju smo ipak zadovoljni, ponosni i napose sretni zbog ovog srebra - rekao je Lac i zaključio:
- Neka svi znaju da ova generacija nije još rekla svoje, čekaju nas velike stvari na Olimpijskim igrama u Pekingu a potom i na SP-u u Zagrebu.