Bio mi je dječački san istrčati na Santiago Bernabeu... I napokon sam dočekao taj dan, u dresu Seville imao sam debi protiv Reala pred 80.000 ljudi u Madridu. 

Kad sam saznao da ću započeti utakmicu bio sam presretan. Znao sam da ću igrati protiv Cristiana Ronalda i Josea Mourinha. Adrenalin je bio na vrhuncu, znao sam da ću istrčati na Santiago Bernabeu, osjećaj je bio neopisiv. Igrali smo protiv velikog Reala na njegovom terenu, ali dobro smo se držali. Poslije mi je bilo žao što u jednoj izglednoj prilici nisam pucao. Odlučio sam se za dodavanje i pogriješio, bilo bi bolje da sam pucao.

Zadovoljan samo našom igrom u prvom poluvremenu, imali smo neke šanse,  ali nismo zabili i propustili smo priliku za veliko finale protiv Barcelone. U nastavku su nas stisli, nismo im više nikako mogli parirati.

Nadao sam se čudu i našem golu, ali Real je zabio dva i prošao. Trener me izvadio u 70. minuti i rekao da je zadovoljan igrom i da samo tako nastavim. Čestitali su mi i suigrači na odličnom debiju. Bio je to za mene poseban dan. Uvijek ću pamtiti da sam igrao protiv Reala s Cristianom Ronaldom i Joseom Mourinhom. Vidio sam na utakmici i neke prijatelje. Pozdravio sam se s Özilom, popričali smo i rekao mi je da mu se javim ako mi bilo što zatreba u Španjolskoj.

Presretan sam zbog transfera u Sevillu. Priznajem i da mi je bilo jako ugodno dan nakon utakmice protiv Reala u novinama pročitati dobre ocjene mog nastupa.