Razlika između mene i ‘regularnih’ sportaša? Oni su normalni, a ja sam paraolimpijac, nasmijao se Zoran Talić.

- Inače sam normalan, imam ruke, noge, sve... Ali odmalena nisam volio učiti, sjediti s knjigom. Oni koji jesu sad su neki biznismeni. Bio sam mlad i lud - kaže Talić, osvajač srebra u skoku u dalj u konkrenciji sportaša s mentalnom retardacijom.

Osobni rekord mu je 7,12 m, a kažu da bi on mogao postati prvi Hrvat koji će nastupiti i na Paraolimpijskim i na Olimpijskim igrama. Norma za OI u Londonu bila je 8,20 m.

- To bi mi bio san.

Branimir Budetić zbog bolesti je u devetoj godini izgubio vid na lijevom oku, a u 14. ga je počeo gubiti i na desnom oku.

- Vidim na desno 40 posto pomoću pomagala. Tehnika u bacanju koplja se uči, postaje automatizacija. Moraš znati odrediti dubinu prostora, zalet, korake - kaže brončani kopljaš, koji je u Pekingu osvojio srebro.

Plivač Mihovil Španja četvrtom se broncom oprostio od paraolimpijske karijere. Rekao je:

- Nije moglo ljepše!

‘Ti imaš problem u svojoj glavi’

Kad je imao četiri godine, Mihovilu Španji dijete u vrtiću reklo mu je da se ne može više družiti s ostalim klincima jer ima problema s nogom.

- Rekao sam mu da ja imam problem s nogom, ali da on ima problem u glavi - kaže Španja.