Prošlo je tek nešto više od pola sata, a Dinamo je u Izraelu gubio 2-0 od Hapoela. Nije to ni blizu bio onaj Dinamo o kojem je pričao Nenad Bjelica, Dinamo s kojim se više nitko neće sprdati u Europi, izdanje iz prvog poluvremena podsjetilo je na Dinamo koji je rušio negativne rekorde u Europi. Svaka čast Hapoelu, ali to nije klub kojeg bi se Dinamo trebao bojati, a bome niti gubiti 2-0 na poluvremenu.
Ali baš ništa nije funkcioniralo u tih prvih 45 minuta.
Opet su 'plavi' mlako i traljavo ušli u utakmicu. Puštalo je na sve strane, Hapoel je zabio u situaciji u kojoj je išao s tri igrača na petoricu plavih, nitko nikoga nije čuvao, Stojanović je opet bio loš, Leovac ništa bolji na drugoj strani, vezni red nije postojao...
Ovo je Europa, ne HNL, i sve dolazi na naplatu.
I sreća da je Dinamo imao superefikasnu prvu utakmicu u kojoj je zabio gotovo sve što je puknuo na gol pa nije baš da je voda došla do ušiju plavima. No da je pao još koji gol, bilo bi gusto. Ali nije. I tu je sigurno svoj dio odradio Nenad Bjelica.
Jer na poluvremenu kao da je na teren izašao neki drugi Dinamo. Odjedanput je Stojanović dobro zatvarao desnu stranu, Ademi je preuzeo odgovornost u sredini, Olmo je počeo davati lopte kakve od njega očekujemo, a Budimir raditi ono za što je doveden - trpati! I bio je to Dinamo koji u pet minuta zabije dva gola i riješi sve dileme oko prolaska u treće pretkolo Lige prvaka.
Dosta je sprdnje u Europi, obećao je Nenad Bjelica uoči ove utakmice. Ako Dinamo bude igrao kao u drugom poluvremenu, trebao bi proći i treće pretkolo, jer kazahstanska Astana i danski Midtjylland, koji god klub prošao, neće biti favorit protiv Zagrepčana. Oni igraju u srijedu, Astana u Danskoj brani 2-1 iz prve utakmice.
I da, još jedna stvar, nema veze s taktikom, formacijom, ali nije nimalo nebitna. U drugom dijelu nervozni igrači Hapoela skočili su na Olma nakon jednog faula, u sekundi su dinamovci stali u obranu svog igrača.
Najžešći je bio Dilaver, koji se pobrinuo da domaćima više ne padne na pamet napadati njegove suigrače. To je ono što je dugo falilo Dinamu, kad su ovako svi za jednog, jedan za sve, onda je lakše. Onda je sve moguće.
Još dva koraka do Lige prvaka, plavi će ići na glavu pa što bude.
Ono čega neće biti, ako plavi ponove izdanje iz drugog poluvremena u Izraelu, je sprdnja. Jer dosta je bilo negativnih rekorda, dosta je bilo europskih blamaža. Dinamovi navijači zaslužili su pravi Dinamo, ne onaj koji će u skupinama Lige prvaka ili Europske lige biti tek slučajni prolaznikm, već konkurentni Dinamo.
Onaj kakvog čekamo godinama...