Prije nego što je Dinamo zabio gol bilo je jasno: što se igre tiče, neizvjesno je tko će ići dalje, no možda nas rezultat pomazi. Možda bude sreće. I bilo je sreće. Nešto znanja, ali i dosta sreće. U redu, u redu, moguće je da će se Dinamo probiti u Ligu prvaka, ali budimo iskreni. Da je Mpenza zabio onu šansu, poklon obrane, a bilo je više takvih situacija, prebrojavali bismo Dinamove igrače koji su navikli trpjeti pritisak, i one koji su, onako, idealni da se slome pod teretom. 

Leko je dobra oklada da neće puknuti, Vida je, ako ništa drugo, dovoljno dugo disao njemački zrak da se i na njega možemo osloniti, kao i na Tonela. Ali opet, predugo je ona lopta letjela, da je baš nitko ne presiječe prije nego što je pala Mpenzi na volej. A onda, znamo kako to ide. Domaćin svoju ekipu odvede daleko od stresa, a gostima ne da spavati. Plati nešto klope i cuge huliganima da buče pod prozorima, ‘neodgovorni pojedinci’ lupaju po hotelskim vratima, malo pritiska na suce, malo publika izgleda kao da će rastrgati i svoje i goste ako domaći ne prođu dalje, i eto ti ispadanja. I bolje ekipe od današnjeg Dinama ispuštale su 3-1 iz prve utakmice.

Zato, koliko god voljeli naše klubove, oklada na Dinamo u Ligi prvaka ipak je samo izraz patriotizma, ili prvenstveno izraz patriotizma, a tako je onda i s okladama na ostale. U idealnim okolnostima, da naši imaju dan kao Dinamo protiv Villarreala, da Villarreal nema dan, to jest da su bar dva takva dana, iznenađenje je moguće.

 Zato mislim da utakmicu Dinamo – Neftči ne treba koristiti da bi se pretjeranom euforijom ekipi na leđa natovario nepravedan teret. Nego, baš suprotno, zbog viđenog na toj tekmi treba ih, razumno, ali i iz dubine duše, rasteretiti. Dajte sve od sebe, a mi ćemo se nadati najboljem, i iz čistog patriotizma staviti deset kuna na vas u Ligi prvaka.