U Hajduku bi se morali ozbiljno posvetiti skautiranju bivših igrača uoči međusobnih utakmica, jer su im samo u ovoj sezoni zabijali Tomasov, Andrijašević i Ozobić, a u prošloj Čop, Gabrić, Sharbini i Kalinić. Nije ni čudo da su treneri Hajduka često ponavljali: 'Tko će kome, ako ne svoj svome'.

U zadnjem susretu u 2015. Hajduk gostuje kod Istre, za koju igra Luka Franić, Hajdukovo dijete iz generacije Livaje, Caktaša, Bradarića...

- Vrlo rado bih nastavio taj niz, ako je moguće i s dva, pa i tri gola, nitko sretniji od mene - nasmijao se Franić, koji je svojedobno na svoju štetu raskinuo ugovor s Hajdukom i otišao u Zrinjski.

- Mogao bih roman napisati o svemu što mi se događalo u Hajduku, ali nema smisla, neka to ostane moje osobno bolno iskustvo. Ne želim nikoga prozivati preko novina iako mi je žao što je tako ispalo. Kao i svako dijete rođeno u Splitu, ja sam sanjao zaigrati pred krcatim Poljudom, pred Torcidom, ali nisam imao sreće. Tko zna, možda mi se jednom i ispuni želja.

Luka je uz oca Marija imao priliku gledati najveće Hajdukove utakmice i upoznati brojne poznate igrače Hajduka.

 - Najdraži mi je Milan Rapaić, a od utakmica najradije pamtim remi protiv Rome 1-1 i finale Kupa, kada je Hajduk na Poljudu dobio Dinamo 3-0, ali smo kasnije izgubili na penale. Bila je fenomenalna utakmica, iza gola sam dodavao lopte i danas se naježim kad se sjetim te atmosfere.

Luka se nada minutaži protiv Hajduka.

- Na prošloj utakmici sam asistirao Nikoliću za gol, trener je bio zadovoljan i nadam se da ću dobiti priliku zaigrati i protiv svog bivšeg kluba.

Otkrio je i zašto su svi igrači nakon gola Lokomotivi potrčali treneru Rubčiću u zagrljaj.

- Uz trenera smo tisuću posto, jer je i on uz nas. Jedini zna koliko nam je teško, da igramo bez plaća... On je uz nas, pa smo mu željeli pokazati i da smo mi uz njega te da ćemo skupa i izaći iz svih problema - kaže Franić, koji se nada da će u proljeće biti puno bolja situacija u klubu te da će Istra imati i bolje rezultate.