24sata: Što možemo očekivati od vaše premijere u Wimbledonu?
Imala sam dobre pripreme na travi u Birminghamu, tako da sam došla u London prilično spremna. Igrala sam solidno i u Birminghamu, ali svakako osjećam da imam još prostora da podignem nivo igre.
24sata: Nekoliko sezona propalo vam je zbog mononukleoze. Jeste li razmišljali o Mariju Ančiću i njegovu prekidanju karijere?
Ovu godinu i dalje gledam kao neki oporavak, tako da mi je prioritet biti zdrava. Ne forsiram se s turnirima i s fizičke strane se ne ubijam, nego sve postupno radim. I zato ne razmišljam o nekakvim ulascima u Top 100 ili slično, primarno mi je biti zdrava, a sve ostalo je bonus.
24sata: Godinama već živite u SAD-u. Razmišljate li o američkom državljanstvu?
Činjenica je da mi SAD najviše odgovara za teniski napredak, jer sve mi je odlično posloženo u akademiji legendarne Chris Evert, kod koje treniram. No ne razmišljam o državljanstvu.
24sata: Vaš otac Ratko, bivši hrvatski rukometaš, duboko je involviran u vaš tim kao kondicijski trener. Kako je surađivati s ocem?
Ponekad nije lako odvojiti tatu od trenera, ali nama to uspijeva. Takvih slučajeva baš i nema puno u sportu. Za takvu suradnju mislim da oboje u jednu ruku moramo biti posebni. Ova suradnja je za udžbenik.
24sata: Ratko je jako dobar rekreativac, osvoji li koji gem protiv svoje kćeri?
Ha, ha, nekad je mogao, a danas je i suvišno to komentirati.
24sata: Mogu li Vekić i Konjuh, kao što predviđa Goran Ivanišević, biti u Top 10?
Mislim da nije na meni da ocjenjujem tko će biti, a tko neće u Top 10. Tenis je pretežak sport sam po sebi i ne znam gdje bih završila da još razmišljam o drugima.
24sata: Ostane li vam što vremena za nekakav hobi?
Kad imam dan odmora, volim pročitati dobru knjigu, otići na košarkašku utakmicu, družiti se s prijateljima. Šoping? Nisam baš luda za nepotrebnim hodanjem po dućanima.
24sata: Što je s Hanom, vašom sestrom koja je bila jako dobra tenisačica?
Upravo je diplomirala na jednom od prestižnijih fakultete u Americi. Radi na akademiji Evert.