Gladno dijete koje je htjelo biti mesar jer “u nji” se svaki dan “jilo meso”. Mladić koji je na Stradunu ugledao djevojku i do kraja za nju čuvao sve nježne riječi svijeta. Prijatelj na kojeg bi se svi oslonili kad dođu jutra puna nevolje. Najveća zvijezda kojoj nisu trebale treće traperice jer jedne ima na sebi, a druge su u ormaru. Tako velik, a tako jednostavan. Oliver. Njemu će 7. prosinca pjevati prijatelji u splitskoj Spaladium Areni. Oni bliski, s kojima je živio, koji bi sve dali da je tu. A on je o sebi govorio da je dosadan, smišan i nimalo zanimljiv. Glazbenik koji je iznjedrio najljepše i najtužnije ljubavne stihove. Uoči rođendanskog spektakla “Vridilo je” donosimo 15 nepoznatih priča iz života Olivera Dragojevića.
POGLEDAJTE VIDEO:
Oliver Dragojević danas bi proslavio 72. rođendan. Njemu u čast večeras će zapjevati Gibonni, Petar Grašo, Stjepan Hauser, Antonio Serrano, Elvis Stanić, Dupini i drugi. Splitska Spaladium Arena pjevat će Oliverove hitove na koncertu pod nazivom 'Vridilo je'.
Oliver i Goran Prižmić Bata iz Vele Luke družili su se 40 godina. Zajedno su išli na ribe, igrali balote, išli zajedno na Oliverovu turneju po Americi mjesec i pol dana, provodili dane i noći, prvo kod Bate u kafiću, a poslije i u konobi.
- Upoznali smo se kad sam ima kafić. Kad je doša, više nije izlazija - kaže nam Bata.
Toliko su bili prisni da su se jednom i potukli oko balota, no brzo su se, kao pravi prijatelji, pomirili.
- Izgubija je na balote i tu je počelo vriđanje vrhunsko. Ugriza me za ruku posli velike svađe. A ja sam njega udrija plastičnom stolicom po leđima. I onda smo sjeli. Pet minuta smo sidili u tišini, on je pija njegov konjak, a ja viski. I onda on govori: ‘Oćemo opet na balote’. Ja kažem može, ali 1-0 za mene. I tu je počea rat. Opet smo se potukli. U dvi partije dva puta smo se potukli. Ali odma smo se pomirili. I on opet na kraju govori 2-0 za mene - smije se Bata.
Posvađali su se, kaže, milijun puta jer Oliver je strašno volio igrati, ali nije volio izgubiti.
- Ni dobro zna igrat pikado. Pustija sam mu prvu partiju. I on dobije, ali neće da igra više. Ja ga zovem sutra, preksutra na revanš, ali neće. Nakon deset dana eto ga na revanš. I dobijem ga. A kaže on: ‘A jesam mazga, jesam moga ne zaigrat više s njim’ - smije se Bata.
Oliver i Bata čak su zajedno snimili i duet “Na suhoj hridi“.
- Ja vam ne znam pivat. A on me zove aj. Ja govorim: ‘Ti pivaj jače’. A kaže on: ‘Koji ćeš mi vrag onda, mogu i sam snimit to’. Tu pjesmu stavim kad me uhvati tuga... - priča Bata.
Oliver je kod njega imao svoj stol. Jednom je došao kod Bate obidovati, a restoran krcat.
- I sidne on na skaline. Govorim ja: ‘Kakva si ti to zvijezda’. I onda sam reka da će imat svoj stol. Jako skroman je bija. Nikad nije prebira hranu. Donija bi ribu šta bi ulovija i onda bismo to malo ispekli. Posli obida malo bi zaspa za stolom jer bi bija umoran od mora. Jednom ja govorim jednim gostima: ‘Ovo je ulovija Oliver’. Oni nisu virovali. Oliver ih je poslužija. Kažu oni: ‘Ovo je kao da nas u Španjolskoj posluži Julio Iglesias’ - smije se Bata.
Oliver je nerijetko u njega u kafiću ljeti pjevao. ‘Malo ćemo napravit koncert’, rekao bi Oliver.
- Oliver je svojedobno vozija skuter, koji je bija nestabilan. Kako je vozija brzo, tako smo pali. I slomija je rebro. A reka je tu večer pivat u mene. Govorim mu ja: ‘Oćeš moć pivat’. A kaže on: ‘U 23 ću pivat i bez rebra’. Pivao je slomljena rebra i mukte - priča Bata.
Kao i svi njegovi prijatelji, za Olivera kaže da je bio strašan zafrkant. Zezancija mu je bila na prvome mjestu.
- Doša jednu večer jedan prijatelj. I Oliver mu skine dio iz motora da ne može upalit auto. Pali on motor, neće da upali. Nas deset je onda krenulo gurat auto da upali. Gurali smo ga 500 metara. To je bio show - smije se Bata.
Kad je Oliver mjesec i pol bio na turneji po Americi, Bata je išao s njim. Spavali su skupa na vodenom krevetu.
- On lega prvi, a ja lega do njega. I počne se ljuljat krevet. Legnemo mi na pod i ujutro se budim. Ja govorim: ‘Ajme, šta me bole kosti od ovoga poda’. A kaže on: ‘Mene ne boli ništa. Ja sam se vratija na krevet kad si ti zaspa’ - smije se.
Jednom su se tako vozili gliserom, a Bata je pao u more.
- Sklizla mi se noga i pa sam. A mene strah morskih pasa. A on se vrti gliserom oko mene i neće da me ukrca. A duboko, a crno, a pasi. Ajme - smije se Bata. Sjeća se i kad su išli na vikendicu s brodom.
- Uzeli smo hranu od doma. I sidimo na rivi i čekamo žene da dođu. I mi dva izvadimo hranu, tripice ili lešo meso, tako nešto je bilo, i stavimo noge priko mosta na rivi. Takva veličina je bija. Koliko ga nije bilo briga za ništa. Stvarno velik čovik - priča sa sjetom Bata.
Ljetos na godišnjicu smrti cijelu noć su u Batinoj konobi pjevali Oliverove pjesme.
- Ante Gelo je bija vođa klape. I govorim ja Geli: ‘Moramo mu poć na grob’. Ante, Zorica Kondža, njezin suprug Joško Banov i još dvi cure. U tri ujutro smo otišli na grob. Pada kiša. Stojimo pet minuti na grobu. Nakisli svi. Reka sam: ‘Ovo si zaslužija prijatelju’. Uhvati me tuga za njim često. Stavim onda tu pismu šta smo skupa otpivali i rasplačem se. Pismu koju smo otpivali, on koji je najbolji pivač. I ja, koji sam najgori. Toliko mi je drago da imamo tu pismu. Uvik smo se svađali i vriđali, ali sam ga poštiva. ‘Nemaš pojma o pivanju, fali ti duše’, govorija sam mu. Ali on je znao da ga zafrkajem. Ma legenda. Uvik će živit njegove pisme. Konoba radi samo liti, ali otkako je otiša, samo njegove pisme puštam. I tako će bit dok sam živ - govori Bata.
Svaki tjedan ode Oliveru na grob, kad osjeti potrebu.
- Malo s njim pričam. Kažem mu šta ima. Pozdravim ga i kažem vidit ćemo se brzo. Stalno sam mu govorija, kad budeš ima 90 godina, uvik će te tražit da pivaš. To mu je bilo drago čut - zaključio je Bata.