Preminuo je Duško Valentić, imao je 74 godine, a proslavila ga je uloga u 'Velom mistu'. Veliki intevju Duško Valentić za 24sata dao je prije šest godina. Najviše je pričao o ulozi Papundeka u 'Velom mistu', po kojoj je i najpoznatiji.
POGLEDAJTE VIDEO:
- Svaki mladi glumac jedva čeka postati popularan. Kad mi se to dogodilo, prokleo sam dan kad sam se rodio. Najiskrenije. Dogodio se potpuni i totalni gubitak privatnosti, i to u ono vrijeme, kad se baš privatnost jako poštovala. Tad sam znao reći: ‘Sad shvaćam kako su se osjećali Beatlesi’ - rekao nam je tada Duško Valentić.
Uloga Papundeka u 'Velom mistu' donijela mu je golemu popularnost. Glumačka ekipa gostovala je po cijeloj Jugoslaviji, ljudi su znali kad dolaze autobusom i ispred hotela bi ih čekali u špaliru. Valentić je tada rekao da ga na ulici nisu prestali oslovljavati s Papundek, a poštar ga, govorio je, u ono vrijeme nije volio.
- Jako puno pisama sam dobivao. Trebalo je to nositi svaki dan. I ne samo ja, svi su kolege bili obožavani, a voljeni su i danas. Svako zaustavljanje na ulici počinjalo bi zagrljajem, bez obzira na to priđe li ti muško ili žensko, inzistiranjem: ‘Ideš k meni doma, moraš upoznati moju obitelj’. Teško smo se izvlačili od toga. Čovjek ti kaže: ‘Ideš k meni na ručak’, ja kažem: ‘Ne, idem doma na ručak’, a on: ‘Niti čuti, ideš k meni’. I odmah na ti. Ne znam doista kako smo se izvlačili, kako smo to uopće preživjeli - pričao nam je.
Tijekom snimanja ekipa je spavala u splitskom hotelu Marjan, a nerijetko bi se putovalo i iz Zagreba.
- Navečer sam u Gavelli igrao predstavu. U Dalmatinskoj bi me čekao auto s dekicom i jastučićem na stražnjem sjedalu. Legnem i tako do Splita. Morali smo loviti trajekt za Šoltu u 5.20 sati, jer ako ga propustimo, sljedeći je oko 11 sati pa gubimo dan snimanja. Nije bilo autoceste, nego luđačkom vožnjom po staroj cesti - pričao nam je Valentić.
Sav se trud isplatio. Nikad više, rekao je raniej, kod nas nije bilo takve produkcije. Po jednoga glumca došao je auto i vozio ga od Zagreba do Šolte kako bi se snimalo.
- Kad je bila frka i panika, kad smo morali u Zagrebu igrati predstavu, a 90 posto nas je bilo u angažmanima u zagrebačkim kazalištima, uzimao se aviotaksi, avioni s 10 do 12 mjesta. Čekao nas je u Trogiru na aerodromu, a u Zagrebu nas je taksi s aerodroma vozio na predstavu. Odigrali smo, pa opet u auto s dekicom i jastučićem te put Šolte - rekao nam je.
Joakim Marušić, redatelj 'Velog mista', dolazio je mjesec i pol na kave u Gavellu oko podneva. Jednom je prišao Valentiću i tražio da popričaju.
- Pitao me je bih li snimao ulogu u TV drami ‘Klara Dombrovska’. Pristao sam bez razmišljanja. Glavnu ulogu je igrala Neva Rošić, a oca mi je glumio Vanja Drach. Kako ne bih igrao s njima? Napravili smo to, dobro je odzvonila drama, i nekoliko mjeseci kasnije Žak je opet došao u Gavellu. Nisam tad još znao da sam zahvaljujući ‘Klari’ upao u jato. Žak je, naime, volio reći da ima svoje jato, a zvao nas je ‘tići moji’. Ja sam bio najmanji tić. Ostali su bili Uglješa Kojadinović, Đuro Utješanović..., a tićica i najveća mezimica mu je bila Vlasta Knezović. Tad mi je rekao da mi je ‘Klara’ bila proba za ‘Velo misto’ - otkrio nam je tada Duško.
Rekao mu je da će razgovarati o “jednom lipom poslu”. Pitao ga je kako stoji s dalmatinskim naglaskom, Valentić je odgovorio da nema pojma jer je Slavonac, a Žak se ponudio da će ih učiti:
- I stvarno smo Mustafa Nadarević, još nekoliko kontinentalaca i ja imali profesora. Mi smo čitali, a on ispravljao akcente. Počeo je dolaziti i scenarij. Žak nam je dao nekoliko epizoda na čitanje i pitao: ‘Što bi ti tija igrat?’. Rekao sam jednu ulogu, on kaže: ‘E, to nećeš, tad se nisi ni rodija’.
Dodao je da će njegovu liku mama biti Vlasta Knezović, a otac Aljoša Vučković. Miljenko Smoje i on dogovorili su se da će glumiti Papundeka. Lik koji ga je proslavio rodio se u trećoj epizodi, a prije nego što ga je Valentić zaigrao, glumila su tri klinca. Iako je imao gotovo 30 godina, igrao je mladića od 17. Nije mu, kaže, to bio problem jer je balavo izgledao. Osim jezično, za svaki detalj su se pripremali i zanatski.
- Na snimanju smo brijali pravom, ali zatupljenom britvom. Škare su također bile prave. Učili smo sve što svaki brico zna sa škarama, češljom i britvom. Vježbali smo na statistima, koji su za to bili plaćeni - pričao je Valentić.
Marušić je slovio za strogog redatelja, ali glumci su ga obožavali. Rintalo se, pričao je Valentić, bilo je jako naporno, pa je u žaru snimanja došlo i do svađa.
- Dok smo snimali u Rogaču, u jednom je trenutku zaiskrilo te smo se Žak i ja jako posvađali. Pale su opako grube riječi. Zaustavio je snimanje i nije skidao pogled s mene. I ja sam njega gledao. Baš žestoko. Rekao je: ‘Ajde sa mnom’. Otišli smo u lokalnu konobu i šutke stali za šank. Naručio je dvaput po decilitar vina, a inače se nije pilo na snimanjima. Kucnuli smo se, popili, pogledali i on je pitao: ‘Tiću, oćemo li?’. Odgovorio sam: ‘Barba, oćemo’ - ispričao je Valentić.
Glumci su se trebali dogovoriti i tko će s kim biti u sobi. Mustafa Nadarević je iznenadio Valentića pitanjem: ‘Kako spavaš’. Pojasnio mu je da ga zanima kad liježe ako su snimanja ujutro. Kad mu je rekao u 23 sata, jer u 7 sati već trebaš biti spreman za snimanje, Nadarević se obradovao i rekao mu: ‘Ti i ja smo cimeri, i ja isto liježem u to vrijeme’. 'Velo misto' je bila zadnja serija za koju je dobio pravi, veliki honorar.
- Za njega sam tad mogao kupiti stan u Zagrebu od 70 kvadrata. Zastrašujuća lova. To su bili honorari ‘main casta’, nas 12-ak - pričao nam je.
Kad je počelo emitiranje “Velog mista”, svi su gradovi bivše zemlje bili prazni.
- Zastrašujuće gledano. Dosta nas iz Gavelle bilo je u podjeli, nimo mogli ni u dućan otići. Sjećam se kad smo Špiro Guberina, Boris Buzančić, Mustafa Nadarević, ja i još nekoliko kolega imali susret s publikom u knjižnici na Pešćenici. Unutra stane 300 ljudi, a ispred nas je čekalo više od 3000 ljudi. Nismo mogli ni proći ni ući u knjižnicu. O popularnosti u Dalmaciji da i ne govorim. I danas kad putujem u bilo koji grad bivše zemlje, ljudi me prepoznaju, sjete se - prisjetio se tada Valentić.
Pred kraj snimanja najavio ekipi da se ženi. Bilo je rečeno da nitko ne može dobiti slobodne dane jer se, iako su za jednu epizodu imali 3,5 tjedana, kasnilo sa serijom. Valentić je rekao Žaku da se ženi, a redatelj ga je uputio na “gazdaricu” Palmu Katalinić, urednicu Dramskog programa HRT-a. Žestoko je podmetnula leđa, cijeli je tadašnji TV Zagreb stao iza serije, no s vjenčanjem nije bila oduševljena.
- Dali su nam vrhunske kamermane, fantastične tonce, najbolje kaskadere, sve je bilo podređeno kvaliteti. Bili smo prezadovoljni svime, i honorarima i odnosom prema nama. I sad sam je, u svim tim uvjetima koje su nam dali, trebao tražiti slobodne dane. Jako nezgodno - dodao je tada Valentić.
Nekako je izgovorio urednici da će se ženiti, a ona kaže: ‘Ne može’. Valentić ju je nagovarao da se predomisli jer svadba se već organizira. Šokirala se kad je čula da se ne sprema obična, nego slavonska svadba te je sva osupnuta rekla: ‘Pa to traje sedam dana’.
- Ja stvarno ne mogu drukčije, to obitelj organizira, ali ne mora sedam, može i pet dana - nagovarao ju je Valentić.
Njihov podulji razgovor završio je s jedva iskamčena tri slobodna dana. U to je bilo uračunato putovanje od Splita do Zagreba, vjenčanje u Zagrebu, pa svadba u Slavoniji i povratak u Split. Dušku nije palo na pamet prevariti ih i ostati koji dan dulje.
Često izgovori neku od fraza iz serije koje su nam se uvukle u život. Nerijeko i čuje Meštrovu: ‘Neću politiku u svoju butigu!’, Strikanovu: ‘Muke mi ježove!’, šjor Kekinu: ‘Jema, jema puno lipi’ stvari, ma i’ nesmin kazat!’ ili ‘Evo, ja iz ove svoje butige nisam maka’, a čet’ri san države prominija!’.